Извор: Бета и EurActiv.rs

Одлука Уставног суда Србије којом се поништавају одлуке Врховног савета судства (ВСС) и у суднице враћа 126 судија који на почетку реформе правосуђа пре нешто више од две године нису поново изабрани на функције, поново је покренула полемику о тој реформи у Србији. Реформа правосуђа, пре свега део који се односи на реизбор судија и тужилаца, од почетка је наилазила на критике у домаћој стручној јавности, а критике су стизале и из Брисела и Савета Европе. Међутим, као споран оцењује се тренутак објављивања ове и других одлука Суда, у вакууму између два владе. Док Друштво судија Србије поздравља одлуку Суда, Министарство правде упозорава да се тиме угрожава борба против корупције и организованог криминала и додатно оптерећује буџет. Према Министарству, проблем представља и то што ће у суднице бити враћани људи чији је рад оспораван. Успостављање независног и ефикасног правосуђа је један од кључних корака на путу ка ЕУ, што су више пута истицали и европски званичници када су говорили о напретку Србије.

Уставни суд Србије усвојио је 11. јула 126 жалби неизабраних судија и утврдио да у одлучивању о њиховим приговорима није оборена претпоставка да испуњавају услове за избор на сталну судијску функцију. Уставни суд је тиме поништио одлуке Високог савета судства по којима су одбијени приговори судија који су се жалили јер нису изабрани. Уставни суд Србије наложио је да се те судије врате на функције у року од 60 дана од пријема одлуке.

Скупштина Србије усвојила је 29. децембра 2010. измене Закона о судијама које утврђују да ВСС преузима од Уставног суда предмете у поступцима по жалбама неизабраних судија. Остављена је ипак могућност да се неизабране судије жале на одлуку ВСС Уставном суду. Те измене и допуне закона из области правосуђа Србије требало је да отклоне сумње у поступак општег избора судија и критике на рачун реформи правосуђа које је Европска комисија изнела у годишњем извештају о напретку Србије из 2010.

Високи савет судства оценио је, међутим, 12. јула да је Уставни суд Србије својим налогом преузео надлежност тог савета и нарушио његову независност и самосталност. ВСС је оценио да му је „остављено само да одреди суд за који се судија бира”.

Тај савет је навео да је у надлежности Уставног суда да оцени да ли су правила и одлуке о избору у складу са Уставом и законом, али да о начелима и сличним теоретским категоријама није овлашћен да расправља и утврђује својом одлуком, без позивања на Устав и закон.

Background

Нова организација судства и општи избор судија започета је децембра 2009. У правосуђу Србије није спроведена лустрација након пада режима Слободана Милошевића 2000, а реизбор судија је делимично требало да надомести лустрацију. Највише проблема власти су имале у спровођењу општег избора судија, будући да је на судијске функције изабрано 2.407 судија, од којих 1.531 стално, а 876 на период од три године. Од 837 разрешених судија на посао је до сада враћено 276 судија.

За ВСС и Министарство правде одлазеће владе која је спровела реформу споран је и тренутак у коме је одлука објављена. У Министарству је речено и да је индикативно што су такве одлуке донете након изборног процеса и уочи формирања нове владе, док ВСС оцењује да је такву одлуку Суд могао донети много раније, већ од септембра 2011.

У Министарству правде је речено да они поштују независност судске гране власти и сматрају да се одлуке Уставног суда морају поштовати, али да због последњих одлука - о надлежности АП Војводине и неселективном враћању судија и тужилаца на посао - упозоравају на могуће штетне последице.

За представнике Друштва судија Србије и Удружења јавних тужилаца одлука Уставног суда је позитиван и важан корак ка очувању владавине права, као и самосталности судијске функције.

Реформа правосуђа важна на путу ка ЕУ

Реформа правосуђа има посебан значај за напредак земље у придруживању ЕУ. Поучена искуствима приликом придруживања Румуније и Бугарске, Унија је одредила нове приоритете у придруживању потенцијалних чланица. То подразумева да ће преговори о чланству почињати отварањем поглавља 23 и 24, која се односе на основна права, правосудне реформе, владавину закона и безбедност. Та проглавља ће се затварати на крају преговора, а циљ таквог приступа је да се омогући стална интеракција између чланица, Комисије и кандидата и да се у потпуности испуне услови.

Комисија је и до сада с посебном пажњом пратила реформу правосуђа, а након посете министарке правде Србије Снежане Маловић Бриселу у фебруару 2011. договорено је да српске власти тешње сарађују с директоратом за проширење ЕУ и директоратом за правосуђе у Европској комисији.

У годишњем извештају о напретку Србије из 2011, који обухвата кораке предузете у протеклих неколико година, наводи се да је потребно „на задовољавајући начин” отклонити недостатке реизбора судија и тужилаца, међу којима су недовољна заснованост одлука на објективним и јасним критеријумима и изостанак писаних образложења одлука.

У делу који се односи на правосуђе наводи се и да постоји и опасност од политичког утицаја приликом избора и разрешења Председника Врховног суда, председника судова и јавних тужилаца, будући да о томе и даље одлучује Скупштина Србије.