Извор: Политика

Аутор: М. Дерикоњић А. Петровић

Високи савет судства дужан је да пре него што поступи по одлуци, утврди да ли постоји довољан број слободних судијских места за њихов избор на сталну судијску дужност

(Фото Д. Јевремовић)

Одлуком Уставног суда Србије, више од 120 нереизабраних судија биће враћено на посао. Наиме, на седници одржаној 11. јула, највиша судска инстанца поништила је одлуке Високог савета судства (ВСС), којима су одбијени приговори нереизабраних судија, поднетих на одлуку којом им престаје судијска дужност.

ВСС-у је наложено да у року од 60 дана изврши избор на судијску дужност неизабраних судија чије су жалбе усвојене.

Анализирајући састав и постојање кворума ВСС-а за одлучивање о приговорима неизабраних судија, Уставни суд је закључио да се претпоставка стручности, оспособљености и достојности неизабраних судија, у поступку преиспитивања пред ВСС-ом, може сматрати обореном само под условом да је најмање шест чланова сталног састава Високог савета судства из реда судија са сталном судијском функцијом, који нису били и у првом саставу Високог савета судства, гласало да се одбије приговор. Међутим, у гласању су учествовали и они који нису имали право на то, јер су учествовали у доношењу одлука првог састава овог тела.

Уставни суд понавља да се уздржани глас не може сматрати гласом за одбијање приговора и обарање претпоставке стручности, оспособљености и достојности.

„Сагласно установљеној претпоставци изборности, судије су у поступку општег избора могле да буду неизабране само под условом да је први састав Високог савета судства утврдио да не испуњавају неки од законом прописаних критеријума за избор. Тиме је и терет доказивања евентуалне нестручности, неоспособљености или недостојности ових лица за избор на сталну судијску дужност био искључиво на Високом савету судства”, наводи се у образложењу Уставног суда Србије.

Зато је Високи савет судства био дужан да, у односу на сваког подносиоца приговора, изведе одговарајуће доказе, на основу којих заснива тврдњу да је оборена претпоставка његове стручности, оспособљености или достојности за обављање судијске дужности, јасан је став судија Уставног суда.

Због тога је, како се даље наводи, Високи савет судства био у обавези да изврши „непосредан увид у сваки од предмета у односу на које се тим лицима оспорава стручност или ефикасност у поступању”.

„Међутим, први састав Високог савета судства поступак општег избора није спровео у складу са стандардима правичног суђења, што је имало за последицу да се не може сматрати да је на правно ваљан начин утврдио да било ко од неизабраних судија не испуњава законске услове за избор на сталну судијску функцију”, наводи се у образложењу Уставног суда.

Реаговања:

Ратко Марковић, професор Уставног права

– Уколико Уставни суд Србије настави са праксом усвајања жалби неизабраних судија и утврди да су им била ускраћена права, „практично ће обавити избор” и сви који нису реизбарани постаће поново судије. Мислим да је то сасвим у реду са становишта судијске функције, која је стална. Није било правног упоришта за реизбор судија, он је изведен силовањем Устава из 2006. године.

Горан Илић, председник Удружења тужилаца

– Одлука Уставног суда Србије, иако закаснела, важна је за владавину права. Очекујем да ће Уставни суд врло брзо, слично одлучити и о жалбама тужилаца и њихових заменика.

Министарство правде

– Одлука Уставног суда Србије о враћању нереизабраних судија може да има низ могућих штетних последица у пракси. Изражавамо сумњу да су последње одлуке тог суда „политички мотивисане”. Имајући у виду одлуке које је УСС донео претходних дана, почев од одлуке о надлежности АП Војводине до одлуке о неселективном враћању свих судија и тужилаца на посао, а које су изазвале велику пажњу и забринутост јавности, Министарство правде је дужно да упозори на низ могућих штетних последица које ће спровођење ових одлука имати у пракси. Грађани Србије треба да знају да се овом одлуком УСС значајно повећава број судија, што ће додатно оптеретити буџет Србије, иако резултати рада у протекле две године показују да смањени број носилаца правосудних функција даје ефикасније резултате рада, наводи се у саопштењу.