Извор: EurActiv.rs

Аутор: Бета

Медији у Србији су под великим утицајем политичара, а слобода говора је незнатно побољшана у односу на период непосредно након демократских промена, указала је америчка невладина организација Ајрекс промедија (Иреx Промедиа) у извештају објављеном 2. јула. На округлом столу посвећеном извештају истакнуто је да се ситуација, након побољшања у првим годинама након демократских промена 2000, погоршава од 2006, због чега су данас медији у истом положају као и 2001. године. У извештају је истакнут и проблем са којим се суочавају приватне новинске агенције Бета и Фонет због тога што државна агенција Тањуг добија новац из државне касе и нарушава конкуренцију на тржишту. Србија је по Ајрексовом извештају међу најлошијима у региону, са оценом 1,9 на скали од 0 до 4.

На округлом столу „Резултати Индекса одрживости медија за Србију 2012.” у београдском Медија центру, Горан Цетинић из Ајрекса рекао је да подаци говоре да је слобода говора у српским медијима „маргинално побољшана” у односу на 2001. годину. Међутим, како је указао, и данас се бележи „превелика политизација медија”.

Цетинић је подсетио да се индекс одрживости медија за Србију ради већ 11 година и да се у обзир узимају показатељи попут слободе говора, транспарентности извора, економске самодовољности и медијског професионализма.

Бацкгроунд

Србија је једна од земаља региона у којој је остварен најмањи напредак по индексу одрживости медија од 2001. до 2011. године. Према подацима Ајрекса, Србија је остварила напредак од 2%, што је лошије од Хрватске (3%), Босне и Херцеговине (18%), Косова (23%), Албаније (27%) и Црне Горе (52%). Лошије од Србије су само Бугарска са напредком од 1% и две земље које су назадовале - Румунија (-1%) и Македонија (-12%).

На индексу од 0 до 4, где 0 означава неодржив систем, непријатељски настројен према медијима, а 4 одржив систем, Србија је добила оцену 1,9. Тиме је сврстана у групу земаља са неодрживим мешаним системом, „раме уз раме” са БиХ и Македонијом, а лошија од Албаније, Бугарске, Црне Горе, Румуније, Хрватске, па и Косова које је одвојено дато у извештају, који су сврстани у групу земаља са системом који је „близу одрживог”.

Како је навео, најновији извештај о стању у српским медијима који је посвећен 2011. години указује да се ситуација посебно погоршава од 2006. године, као и да се због тога може рећи да су српски медији данас у истом положају као и непосредно након демократских промена 2001. године.

„Прва фаза после демократских промена је нагли раст оцене (о стању у српским медијима) у прве три године, после тога следи стагнација, а од 2006. опадајући тренд”, рекао је он и додао да се ти подаци поклапају и са убиством српског премијера Зорана Дјинђића.

Истраживац Драган Кремер је рекао да у Србији упркос постојању великог броја медија постоје важне друштвене теме о којима се уопште не пише, а и ако се то чини онда се то ради на сензационалистички начин. „Постоје теме које се уопште не појављују у медијима, а значајне су за грађане Србије или се о њима пише сензационалистички”, рекао је он и додао да упркос „пуно канала информисања постоји мали број различитих мишљења”.

Поједине теме се, како је навео, увек посматрају из само једног угла или медији једноставно преносе ставове власти и њихових служби за информисање.

У извештају „Индекс одрживости медија за Србију 2012.” указано је, између осталог, да новинска агенција Тањуг која се финансира из државног буџета нуди сервисе вести по „дампинг ценама” користећи чињеницу да има обебзеђено финансирање чиме угрожава приватне новинске агенције, Бету и Фонет, оријентисане искључиво на тржишно пословање.

Драган Јањић из Независног удружења новинара Србије рекао је на округлом столу у Медија центру да се новац из државног буџета за медије не користи за побољшање информисаности грађана већ да користи политичарима за њихов утицај на медије.

„Имамо систем у коме је тржиште деформисано и нема здраве конкуренције”, рекао је Јањић говорећи о стању у медијском сектору у Србији. Јањић је рекао да од нове власти очекује пуну примену Медијске стратегије ради решења тих проблема и стварања равноправних тржишних услова.

Љиљана Смајловић из Удружења новинара Србије је рекла да постоји застрашивање медија са врха власти и да они на то одговарају самоцензуром. Као пример притиска на новинаре навела је случај новинарке Јелене Спасић која је на основу државних докумената објавила податке о лошој припремљености за одбрану земље, а против које упркос свим најавама и даље стоји тужба.

Упитана шта очекује од владе коју праве напредњаци и социјалисти, Смајловић је рекла да треба сачекати и видети шта ће та власт радити. Смајловић је указала да примери из прошлости указују да контрола медија код грађана може да изазове и супротан ефекат од онога који жели власт, али је указала да су политичари научили те лекције.

Извештај Ајрекса о стању медија у Србији може се прочитати на интернет страници www.irex.org. Рад Иреxа је финансирала Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).