Извор: Дневник

Суштински проблеми у процесу јавних набавки су избегавање примене прописа и коруптивне активности, казао је данас Танјугу директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић.

 

„Прописи, закони и подзаконски акти су у значајној мери усаглашени са европским директивама, међутим, прилично незадовољавајући резултати су постигнути у примени и ефектима примене закона”, навео је Јовановић.

Према његовим речима, ти резултати слабе из године у годину, мерено просечним бројем понуђача по тендеру, као и бројем преговарачких поступака са тачно одређеним понуђачем.

„Од кључног је значаја фокусирати се на извор проблема, дакле примену прописа, утврдити зашто се они не поштују, који су механизми за избегавање поштовања прописа и мера које би требало предузети да се то спречи, али одредити које институције су одговорне у ком сегменту процеса”, истакао је Јовановић.

Други кључни проблем у јавним набавкама је корупција и зато је важно ставити фокус на тај проблем тако што ће се најпре урадити корупцијска мапа, сматра Јовановић.

Потребно је, према његовом мишљењу, утврдити сва места где може доћи до могућих коруптивних радњи, а потом утврдити механизме како да се то спречи, на време открије и санкционише.

Он је истакао да се „изигравање” прописа дешава у све три фазе поступка јавних набавки, од фазе планирања, преко спровођења тако што се путем техничких спецификација и услова намешта тендер за одређеног понуђача, па све до фазе реализације уговора.

Ццесто се плаћа нешто што није уговорено, тако да се прави разлика између оног што је плаћено и оног што је стварно добијено, а та разлика се онда дели између наручиоца и одабраног понуђача, објаснио је Јовановић.

Потребно је, како је истакао, свеобухватно сагледавање све три фазе у поступку јавне набавке и идентификовати „црвене заставице” где долази до повећаног ризика злоупотребе, па према њима дефинисати механизам како да се спречи.

Он је подсетио да су, према подацима Државне ревизорске институције 2011. године, откривене нерегуларности у поступцима јавних набавки у вредности од око 800 милона евра.

Нису, међутим, сви ови губици последица коруптивних радњи, већ се у једном значајном броју поступака ради о ненамерним грешкама које произилазе из недовољне стручности лица која су обављала процес, без намере корупције, сматра Јовановић.

Зато је, како је казао, у складу са тим, потребно конципирати мере за сузбијање нерегуларности при чему би један сет мера био усмерен на подизање стручне оспособљености људи који спроводе поступке јавних набавки.

Други сет мера би био антикорупцијског карактера, усмерен најпре ка превенцији где је то могуће, а тамо где се ипак десе нерегуларности ка раном отркивању нерегуларосноти и предузимању санкција, навео је Јовановић.

Када је реч о законодавству, он је казао да је Предлогом измена и допуна Закона обухваћен значајан број чланова.

„Те измене су биле значајне и по квантитету и по садржини јер су обухватале процесне и институционалне промене. Чини ми се да то завређује један нови закон о јавним набавкама, посебно ако буде усклађивања са новом Директивом о јавним набавкама ЕУ, чије се усвајање очекује у наредном месецима”, истакао је Јовановић.

Он је посебно истакао значај обуке за понуђаче коју реализују Управа за јавне набавке, Привредна комора Србије и ЕУ, са циљем да се понуђачи упознају како да дођу до информација о тендерима које држава расписује, како да претраже Портал јавних набавки и правовремено се пријаве на тендер.

Понуђачи ће кроз дводневне обуке у Београду, Суботици и Краљеву сазнати како да избегну грешке при подношењу понуда, како да правовремено уложе захтев за заштиту права и стопирају поступак који је нерегуларан, како да спрече неоправдано и нетранспарентно преговарање наручиоца са тачно одређеним понуђачем, указао је Јовановић.