Извор: Политика

Аутор: А. Петровић

Највиши суд утврдио неуставност девет закона и незаконитост 28 подзаконских аката

Уставни суд Србије прошле године је донео чак 37 одлука којима је утврдио неуставност закона или незаконитост подзаконских аката.

Председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић упозорио је зато законодавну и извршну власт да морају са више пажње доносе законе и да брижљиво анализирају сагласност законских текстова са Уставом.

Реч је, додуше, о неуставности појединих одредаба у законима, а то су Закон о оружју и муницији, Закон о одржавању стамбених зграда, Закон о избору народних посланика, Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању, Закон о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције, Закон о једнократном порезу на екстрадоходак и екстраимовину, Закон о порезу на доходак грађана, Закон о изменама и допунама Закона о судијама.

Наравно, није реч о читавим законима, већ о појединим њиховим одредбама. На пример, неуставан је члан 29. став трећи Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције, који регулише правила за решавање сукоба интереса у обављању јавних функција. Одредба се односи на такозване затечене функционере, а то су они који су се у моменту почетка примене закона, 1. јануара 2010. године, затекли у обављању више јавних функција, сагласно прописима који су важили пре почетка примене овог закона. Они су били дужни да се определе коју ће јавну функцију настављати да обављају и да најкасније до 1. септембра 2010. године обавесте агенцију које све функције обављају, а агенција ће онда утврдити да ли постоји сукоб интереса.

Оспорена је одредба која прави изузетак од овог правила, тако што је прописано да „изузетно” функционер може да настави обављање једне јавне функције, а уз њу и јавне функције на које је изабран непосредно од грађана, као и јавне функције коју је законом и другим прописом обавезан да врши, независно од тога о каквој јавној функцији је реч и без обавезе да о томе обавести агенцију.

Уставни суд је утврдио да овај изузетак нарушава начело једнакости свих пред Уставом и законом, које је утврђено чланом 21. став први Устава. Такође, како је утврдио Уставни суд, оспореном одредбом прекршено је и начело о забрани сукоба интереса, утврђено у члану шестом Устава.

Осим тога, оспорена одредба несагласна је и начелу владавине права, које утврђује да се владавина права остварује и повиновањем власти Уставу и закону, као и начелу поделе власти. Такође, таква одредба је несагласна и са Конвенцијом УН против корупције.

Када је реч о подзаконским актима, Уставни суд је донео одлуку о неуставности владине Уредбе о регистру пољопривредних газдинстава, незаконитости и неуставности једне одредбе Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Основном суду у Ваљеву, као и одредбе Правилника о организацији и систематизацији послова у Националној служби за запошљавање.

Међу незаконитим актима су и одлука о забрани продаје алкохолних пића у трговинским објектима на територији Новог Сада, Правилник о коришћењу јавних паркиралишта и уклањању непрописно паркираних возила и друга акта органа локалне и месне самоуправе.