Извор: EurActiv и Бета

У Србији се у области медија потпуно остварују само четири од укупно 27 европских стандарда, већина стандарда је "у сивој зони", док у неколико области постоје драстична одступања. Та одступања се, пре свега, односе на тржишно пословање медија, заштиту медија од политичких утицаја, радно-социјална права и безбедност новинара, речено је 18. маја на представљању извештаја о медијским слободама који је припремљен на основу листе 27 индикатора Савета Европе. Указано је и да се држава својим утицајем и финансирањем појединих медија понаша као конкуренција приватним медијима, као и да ће медији моћи да се одупру финансијским и политичким утицајима тек пошто се регулише утицај државе на тржиште медија.

Од 27 индикатора у Србији се доследно и потпуно примењује само четири - остваривање права на слободу уласка у новинарску професију, на слободу приступа интернету и страним медијима, раздвојеност учешћа у извршним органима власти од професионалног обављања медијских послова и ограниченост права медија на ексклузивно извештавање о догађајима од изузетног јавног значаја, речено је на конференцији за новинаре.

У извештају "Медијске слободе Србије у европском огледалу" се наводи да, иако за већину осталих европских стандарда постоји релативно добра законска потпора, она се у пракси не остварују на потпун начин а да је најдрастичније одступање у области медијске економије и независности медија од политичких утицаја.

Истраживање је показало да свега 2% од 240 анкетираних главних уредника информативних медија сматра да су медијске слободе и новинарска права потпуно остваривана током прошле године, а 21% да су се догађали спорадични инциденти. Велика већина, 72%, сматра да Србија има велики проблем у погледу слободе медија, 67% да су постојале озбиљне препрека за њено остаирвња, а 5% да уопште нису постојали услови за то.

Истраживање који су припремили организација Сивил рајтс дифендерс (Цивил Ригхтс Дефендерс) и удружења српских медија - Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација слободних и независних медија (АНЕМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Локал прес, показало је да је већина од 27 стандарда у "сивој зони", односно да постоји законска регулатива, али да је непотпуна или се не примењује због слабости система.

Само два института у европској традицији су непозната у Србији а то су комисија за жалбе у појединачним медијима, као посредник између неког медија и његове публике, и кодекс уређивачке независности који се препоручује приватним медијима како би осигурали уређивачу независност од власника.

Проблем државног власништва

Такође, разлика постоји у односу на питање медија у државном власништву, рекла је координаторка истраживања Јованка Матић на представљању извештаја. "На листи индикатора не постоји посебан стандрад који регулише државно власништво у медијима јер се приватно власништво, односно одвојеност државног власништва и управљања медијима, потпуно подразумева. Постоји један индикатор који каже да је непожељно прикривено државно власништво у наизглед приватним медијима", рекла је Матићева.

"Код нас је, напротив, државно власништво, односно раздвојеност државног власништва и управљања медијима, један од веома важних проблема у медијском систему", рекла је она.

Матићева је додала да не постоји јасан став у медијској политици а ни саме медијске заједнице о томе да ли укидање државног власништва представља унапређење за медијски систем и да ли користи јавности. Навела је да се у анкети 28 главних уредника информативних медија није сложило са тврдњом да држава не треба да буде власник медија.

Она је рекла да нема валидних података о томе колико је медија у државној својини. Према неким изворима има их 86, а према другим, 137, навела је координаторка истраживања.

Бацкгроунд

Извештај "Медијске слободе Србије у европском огледалу" су припремили организација Сивил рајтс дифендерс (Цивил Ригхтс Дефендерс) и удружења српских медија Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација слободних и независних медија (АНЕМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Локал прес.

Извештај је заснован на 27 индикатора за процену медијских слобода у земљама чланицама Савета Европе чија је Парламентарна скупштина 2008. године донела препоруку да свака земља једном годишње подноси такав извештај ради праћења степена медијских слобода у њој. Извештај представља и подстрек Скупштини Србије да поштује ту препоруку.

Реч је о традиционалним европским вредностима које се односе на слободу изражавања, доступност медија, однос власти и медија, улогу државе у медијском систему, тржишну конкуренцију, независносност медија, рад регулаторних медија, јавни сервис или права новинара и медија.

Истраживање је рађено на основу анкета и интервјуа, као и дубинских интервјуа са 12 новинара који су изложени посебно тешким притисцима. Анкетирано је 240 главних уредника информативних медија из 70 места у Србији, 69 медијских власника, 40 партијских функионера из 10 градова, 50 припадника девет мањинских заједница и представници 26 државних, реуглаторних и саморегулаторних тела.

Матићева је рекла да тек последњих година медијска сфера почиње да добија озбиљне обрисе тржишно-профитне делатности, али да је кључни налаз да регуларно и функционално медијско тржиште не постоји. "Мој закључак из овог извештаја је да ће се тек са улогом државе која неће нарушавати нормално функционисање тржишта, створити услови за развој медија на неполитичкој основи и за могућност медијске аутономије, одупирања полтичком притиску", рекла ј она.

Она је додала да је предсотјећа реформа главних медијских закона мора да почне са уређивањем улоге државе а затим и независних реуглаторних тела. "Само повлачење државе из медијског власништва - ако оно не значи потпуну замену новим моделом односа власти и медија, неће нам донети жељене промене", рекла је она.

Криза опастанка, кредибилитета и квалитета

Матићева је рекла да је у току велика криза целокупног медијског система, због чега је угрожен и опстанак медија, квалитет и кредибилитет професије. Она је навела да опстају нелегални емитери, да се медији у јавном власништу финансирају буџетским донацијама, да државна давања медијима нису транспарентна и неутрална, да су медијски власници непознати, да нема ефикасне борбе против концентрације власништва и мера за развој плурализма, док оглашивачи зависе од веза са државом, односно партијом.

Матићева је рекла да власт у Србији већ деценију одлаже реформу медијске сфере, што се види и по судбини стратегије дигитализације телевизије, а да политичари показују велику потребу да користе медије за сопствене потребе, за шта им је омогућен велики простор.

"Слепа мрља медијског система Србије, о чему се мало зна и говори, јесте спрега владајућих политичких снага и великог индустријског и трговинског бизниса коме је дозвољено да се на нетранспарентан начин инфилтрира у медије и кроз њих остварује заједнички интерес партија и бизниса", рекла је он и додала да Србија није изузетак у томе, али да за разлику од других земаља не предузима ништа да то реши.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић оценио је да све чешће тужбе за повреду части и угледа које се подносе против медија и које најчешће долазе из области политике, имају за циљ да их финансијски исрцпе али и да подстакну самоцензуру код новинара.

"Држава финансирањем државних медија директно омогућава политички утицај", рекао је Обрадовић и додао да је финансирање Јавног сервиса нетранспарентно. Оценио је и да ће нижа наплата претплате од потребне водити ка томе да се Радио-телевизија Србије окреће све више држави. Навео је да је држава више пута интервенисала отписивнајем дуга јавном сервису или набавком опреме.

Према извештају, у 2011. планирана буџетска давања медијима у виду државне помоћи су износила око 25 милиона евра или 2.513 милиона динара. У процењеној вредности рекламих прихода од 175 милиона евра, буџетска давања су чинила 11% укупног годишњег прихода медија. Наводи се да је удео државе у медијској економији већи јер нису урачуната и средства које је држава давала по различитим основама, попут услуга по уговору или специјализованих уговора.

Председник Локал прес-а Дејан Миладиновић указао је да је укупна цифра коју држава и локалне самоуправе из буџета издвајају за медије на годишњем нивоу око 40 милиона евра, али да проблем није у висини те суме већ у начину њене расподеле. Он је рекао да су, примера ради, од пет милиона евра помоћи државе за пројекте четири милиона отишла за финансирање активности четири јавна медијска предузећа, док је преостали милион расподељен за пројекте више од 200 медија.

Председник НДНВ-а Динко Грухоњић оценио је да Радио-телевизија Србије игнорише чињеницу да је Србија мултиетничко друштво, док Радио-телевизија Војводине томе поклања већу пажњу, кроз емисије на језицима мањина, али да је право питање да ли те емисије задовољавају продукционе стандарде, и по квалитету и по обиму. Према речима председника НДНВ, ни искуства деловања Националних савета нису охрабрујућа јер они нису довели до побољшања ни у једној проблематичној области рада мањинских медија, док су добили неограничен утицај на уређивачку политику.

Адвокат АНЕМ-а Слободан Кремењак оценио је да се питања медијских слобода не могу, као некада, сводити да слободу изражавања већ да на ту област утичу и утицај државе, питање власништва над медијима, слободна конкуренција и адекватна законска регулатива. Он је подсетио да су поједини закони из медијске сфере, попут оног који регулише рад страних дописника, стари и по 40 година и да су непримењиви на реалан живот.

Председник АНЕМ-а Саша Мирковић рекао је да већина уредника, сматра да медији у Србији не поштују принцип равноправности, односно да се не односе на исти начин према догађају када су његови актери странке на власти и када је у питању опозиција.