Извор: Данас

Аутор: А.Милошевић

Београд - Чак 61 одсто фирми које учествују на тендерима сматрају корупцију проблемом број један у спровођењу јавних набавки, показало је недавно истраживање Удружења понуђача Србије. Други проблем је тешка наплата потраживања на коју се жали 20 одсто испитаника, будући да државне институције које наручују послове извођачима често остају дужне. Упркос овако поразним подацима, осим „Колубаре“ до сада ниједан случај корупције у јавним набавкама није процесуиран, а није отклоњен ни проблем плаћања за обављени посао, иако према важећим законима нико не може да распише јавну набавку, ако унапред нема одговарајућа средства у буџету за тај посао.

Како објашњава Јагода Ратинац, стручн консултант Удружења понуђача, то су и главни разлози због којих се просечан број учесника на тендерима у Србији смањује из године у годину. Тако се 2003. године за посао на сваком тендеру борило у просеку по 8,5 предузећа, а у првој половини прошле године само 3,17, иако је јасно да се у јавним набавкама крије потенцијал за велику зараду, с обзиром да је укупна годишња вредност свих тендера око 350 милијарди динара.

- Искрено, с обзиром да се свакодневно бавим јавним набавкама, ја сам очекивала да ће још већи број понуђача, а не „само“ њих 61 одсто указати на корупцију, као главни проблем. Проблем је у томе што у Закону о јавним набавкама постоји десетак одредби којима се наручиоцу посла оставља могућност алтернативног поступања, што омогућава корупцију. Тако рецимо наручилац може у сваком моменту да обустави јавну набавку, што се врло често користи како би се спречило да непожељан понуђач победи на тендеру. Када види да се појавио неко кога не жели, наручилац једноставно одустане од набавке - објашњава Ратинац.

Према њеним речима, други модел је постављање услова тендера тако да одговарају само једном конкретном понуђачу.

- Скоро смо имали пример тендера за набавку соларних колектора за топлу воду за уградњу на једној болници у Војводини. У тендерској документацији је као услов било наведено да понуде могу да доставе само они који су већ уграђивали соларне колекторе у болницама или геронтолошким центрима. Дакле, ако је неко уграђивао колекторе у хотелима, то се не рачуна. У таквом случају јасно је да је тендер намештен у корист одређене компаније, а у овом конкретном примеру је лако утврдити и које, пошто је само једна фирма до сада постављала ове колекторе у војвођанским болницама - каже Ратинац, не желећи да именује предузеће о коме се ради. Она је зато, како каже, поднела захтев за заштиту понуђача и сада чека одговор надлежних који ће, како истиче, сигурно бити позитиван.

Али ни такав исход није увек гаранција да ће оштећени понуђач на крају и добити посао. Према одредбама Закона о јавним набавкама, наручилац је дужан да у року од 30 дана поступи према решењу Комисије за заштиту понуђача. Али, како наглашава Ратинац, с обзиром на то да поступци пред Комисијом трају и по четири или пет месеци, догађа се да цела процедура започне у једној, а заврши се у другој години. У таквим ситуацијама, понуђачи углавном после одлуке Комисије која не иде у корист њихових намера, одлучују да цео тендер једноставно прекину, позивајући се на то да у новој години располажу и новим буџетом. После тога често расписују нову набавку и цео поступак креће поново.

- Проблем је и то што је Кривичним закоником предвиђено да кривично могу да одговарају само понуђачи и то ако се договарају око цене, док наручиоци никад не могу бити позвани на кривичну одговорност - додаје Ратинац.

Јасмина Марковић, председница Удружења понуђача, такође указује на спорост институција у спровођењу истражних поступака, због чега до сада није било никаквих осуда за корупцију у спровођењу јавних набавки. Према њеним речима, тендери се „најчешће намештају тако што се техничка спецификација формира тако да одговара само једном понуђачу“.

- Дешавало се да у тендерској документацији буквално препишу техничку спецификацију одређене фирме - тврди Марковићева, додајући да је такво понашање забрањено законом, али да и поред тога још нико није кажњен због намештања јавних набавки.

Пријаве без епилога

- Ми смо се сусретали са многобројним неправилностима у тендерским процедурама, које увек пријављујемо надлежној институцији, односно Министарству финансија. Међутим, још ниједном нисмо добили одговор од њих, тако да ниједан од таквих предмета није добио адекватан епилог. Али, таква ситуација довела је до тога да данас имамо само 3,17 учесника по јавној набавци, с тим што ја верујем да је реална цифра још мања. Из мог искуства у већини случајева на тендеру се такмиче само по две фирме - каже Јасмина Марковић.