ИЗВОР: БИРН (Balkan Investigative Reporting Network)

Ауторка: Бојана Барловац (из Беча и из Београда)

БИРН истражује: Аустријска фирма са једним запосленим и минусом у пословању је дошла у посед 48 одсто акција српске националне телевизије Авала. Све је по слову закона, само што су закони пуни рупа.

Када запослени месецима не примају плате, они рачунају да ће медији њихове недаће обелоданити. Када новинари месецима не примају плате, очекују да ће медијска подршка бити још већа.

Запослени у ТВ Авала се сада сигурно питају у чему су то погрешили.  Они штрајкују последњих 20 дана јер им плате касне скоро шест месеци. Иако нередовне исплате трају од 2008. године,  а од октобра прошле године се ситуација драматично погоршала, њихов случај је тек недавно доспео у медије.

ТВ Авала, која упошљава 132 радника, једна је од 11 емитера којој је држава, преко Ребупличке радиодифузне агенције, РРА, доделила драгоцену дозволу за емитовање програма са националним покривањем још 2006. године.

Фреквенција је додељена јер су власници обећали тада да ће емитовати квалитетан политички и економски програм. Сада ова телевизија покушава да добије на времену емитујући репризе увозних серија и филмова.

Све оригиналне емисије које се емитују уживо су повучене из програма, а унутар штрајкачког тела расте страх, преиспитивање одлуке и гложење око тога да ли треба прихватити једну и по плату, која је обећана до краја јануара. Јуче је скинут знак „штрајк“ са екрана, који је одбројавао дане протеста, као знак да се неки у штрајкачном одбору надају да ће половични компромис донети заостале исплате.

„Верујем да треба да наставимо са штрајком, не смемо одустати на пола пута, али сумњам, више него икад, да ћемо бити исплаћени“, каже једна од уредница телевизије заБИРН.

Све до 11. јануара власници ТВ Авале били су неухватљиви и за штрајкаче и за српску јавност. Тог дана су се појавили на позив РРА, на коју су штрајкачи извршили притисак.  У покушају да дође до тих власника, БИРН је открио много озбиљнију димензију проблема.

Власничка структуре телевизије показује зашто су радници толико озлојеђени због ћутања власти, као и зашто се залажу за то да влада учини власништво над медијима транспарентним.

‘Баш забаван лик’ 

Потрага за власницима ТВ Авала је започела у отменој згради у улици Фüхрицхгассе, у центру Беча.

Ту се налази адвокатска канцеларија Јохана Вернера Крауса. Он је истовремено власник и једини запослени у „Гринберг инвесту“, фирми која је регистрована на истој адреси.

Од маја 2010. године, ова компанија држи 48,4 одсто власничког удела у ТВ Авали.

Владин Савет за борбу против корупције објавио је у септемрбу прошле године извештајпрема којем је „Гринберг“ заправо параван Жељка Митровића, српског медијског магната.

Ако је то истина, то би значило да је Митровић прекршио законе који не дозвољавају медијски монопол у Србији. Митровић, кога неки зову и „балкански Руперт Мардок“, већ поседује телевизију са националним покривањем, ТВ Пинк.

Према Закону о радиодифузији усвојеном 2002. године, власник електронског медија са националним покривањем не може да има удео већи од пет одсто у другом таквом медију. Од 2008. године, Митровић је власник удела и у ТВ Авала – али, у складу са законом, он није већи од 4,95 одсто.

Савет за борбу против корупције, међутим, сугерише да је његов прави удео у власништву већи. „Претпоставља се да је Митровић већински власник ТВ Авала преко аустријске фирме, „Гринберг инвест“, чије је праве власнике немогуће утврдити“, каже се у извештају.

Бројни покушаји да се закаже разговор са Митровићем нису уродили плодом. Такође, БИРН је два месеца покушавао,  путем електронске поште и телефона да добије Краусов одговор на оптужбе да заступа Митровићеве интересе. Одговор није стизао, иако је адвокатска канцеларија потврдила да је примила молбу за разговор.

Доћи право на врата у Фüхрицхгассе, стога, је изгледало као једини начин да се допре до Крауса. После кратког чекања у ходнику, појавио се човек у добро скројеном тамноплавом оделу и представио са као господин Краус.

Одмах је постало јасно да он не жели да прича о својој куповини деоница у ТВ Авала. „Ја сам инвестициона компанија и не причам о својим инвестицијама“, рекао је. Није се сећао како је тачно дошло до његове куповине деоница ове телевизијске станице, или по којој цени.

Крећући се ка вратима како би дао до знања да ту више нема шта да се разговора, Краус је одговоре на питања окретао на шалу. Упитан зашто се одлучио да инвестира у српску медијску кућу, насмешио се и рекао да „воли Балкан“. Упитан за своју везу са Митровићем, рекао је: „Њега сви знају. Баш забаван лик.“

‘Нема механизма’ за проверу

Према аустријском закону, Краус има сво право да се не изјашњава о „Гринбергу“. Он је наведен као стопроцентни власник и једини запослени у фирми – али чак и да није тако, не би био у обавези да открива имена својих партнера.

Било би логично да су српски органи показали више интересовања за компанију „Гринберг“ пре него што јој је дозвољено да откупи удео у телевизији чија је фреквенција национално добро.

Републичка радиодифузна агенција (РРА) је главно тело у Србији задужено за проверу власништва кад је реч о националним емитерима. Према Члану 41 Закона о радиодифузији из 2002. године, РРА мора да одобри све промене које се тичу власништва над медијима са дозволом за емитовање програма са националним покривањем.

Међутим, званичник РРА каже да потенцијални купци деоница у телевизијској станици са националном фреквенцијом морају да испуне само два услова. Морају да приложе документ који доказује да је њихова компанија регистрована и морају да се појаве лично пред РРА.

Према тврдњама Горана Караџића, потпредседника Савета РРА, Краус је испунио оба критеријума. Упитан је ли његова агенција проверила „Гринбергове“  приходе, Караџић је рекао за БИРН: „Ми немамо механизам да то проверимо.“

Да је РРА имала овлашћење да истражи „Гринберг“, приметила би да је фирма била у дуговима само четири месеца пре него што је купила деонице у ТВ Авала.

Према годишњем финансијском извештају до којег је дошао БИРН, „Гринберг“ је закључно са 31. децембром 2009. године имао на рачуну само 173,99 евра. Исте године, компанија је пословала са губитком од 14.869,16 евра и имала дуг од 177.348 евра. 

Шта се десило четири месеца касније и како је „Гринберг“ успео да сакупи 493.000 евра за власнички удео у медијској кући, чија је вредност процењена на 1,17 милиона евра, остаје нејасно. 

Неке информације би се могле добити из завршног финансијског извештаја за 2010, који је према аустријском закону требало да буде поднесен у новембру 2011. године. Но, „Гринберг“ је тај рок прекршио, за шта му следује симболична казна.

Као мало предузеће, од њега се очекује да сваке године поднесе биланс стања и успеха, без посебних улажења у детаље. У овом тренутку се не може утврдити да ли је фирма исплатила договорени износ за власнички удео у Авали, након што је откупила шаролику групу од шест мањих деоничара.

То питање могла је да постави РРА, када је одобравала ову промену власништва – али закон у Србији не обавезује РРА на тако нешто. 

Демократске вредности угрожене

Према Савету за борбу против корупције, ТВ Авала није једини медиј са националном фреквенцијом чије власништво није сасвим транспарентно. У извештају Савета се каже да је тешко одредити праве власнике који стоје иза девет од једанаест емитера са дозволом за емитовање програма са националним покривањем.

Упркос  оваквим тврдњама, нема доказа да је Митровић урадио нешто погрешно. Такође нема доказа да су Краус и РРА прекршили закон када су одобрили улагање „Гринберга“ у ТВ Авала. Краус је имао право да одбије да о детаљима свог пословања говори БИРН-у.

Ипак, иако је удео „Гринберга“ у ТВ Авала можда у потпуности легалан, лакоћа са којом се до тог удела дошло је запањујућа. Републичка агенција је поставила мање питања Краусу него новинар који се на кратко сусрео са њим.

Према мишљењу страних посматрача, правила о куповини удела у телевизијској страници са националним покривањем недовољно су захтевна да би имала стварног ефекта. Уз помоћ компанија које служе као паравани, медијски магнати могу да избегну монополска ограничења, а да отворено не прекрше ниједан закон.

„Ниједан закон не дозвољава да се прикрије власништво над медијима“, каже правник, експерт за медије у међународном телу, који је желео да остане анониман, јер није овлашћен да даје изјаве. „Међутим, рупе у постојећим законима дозвољавају да се уруши дух медијске реформе.“

Искоришћавање ових рупа представља претњу по демократију у Србији.

Драгана Николић Соломон, шефица медијског одељења мисије ОЕБС у Србији, каже да грађани морају да знају ко контролише њихове медије да би могли да процене веродостојност информације која им се сервира.

Транспарентно власништво је и од суштинске важности за „одржавање плуралитета мишљења у друштву“ и спречавање „недопустиве концентрације“ моћи у медијима, каже она.

Високи званичници ЕУ у Србији такође су више пута истакли потребу за већом транспарентношћу у медијима. У саопштењу које је канцеларија делегације ЕУ у Београду доставила БИРН-у, 10. јануара, каже се да одсуство јасног власништва над медијима представља “велики проблем“ на путу Србије ка Европској унији. „Једнако је важно као сва друга политичка питања“, каже се у саопштењу.

У дуговима до гуше

Вео мистерије којим је обавијено толико националних емитера у Србији лош је за демократију, али представља много опипљивији проблем за неисплаћене запослене на ТВ Авала, који сумњају у то ко је власник  и ко је дужан да заостале зараде исплати.

Сумње о власништву су постојале од самог настанка ове ТВ станице. ТВ Авала је регистрована у марту 2006. године да би само месец дана касније, док је постојала само на папиру, у жестокој конкуренцији, добила једну од укупно пет додељених националних фреквенција.

Тај успех изазвао је сумње, јер је тек основана телевизија избацила из игре немачки медијски гигант РТЛ и већ етаблиране телевизије попут београдске БКТВ и нишке ТВ5.

РРА је своју одлуку објаснила тврдњом да су власници Авале обећали знатна улагања и квалитетан програм.

Највећи удео, 45,65 одсто деоница, држао је тада а и данас Данко Ђунић, потпредседник владе из времена Слободана Милошевића. Ђунић је одиграо и кључну улогу у данас често оспораваном програму приватизације у Србији, током и непосредно после Милошевићеве власти. БИРН је упорно покушавао да дође до Ђунићевог коментара у вези са сумњама о власништву ТВ Авала, али је он одбио.

Остатак оснивачког капитала првобитно су имала разна предузећа и установе. Њихов удео, испод 50 одсто, откупио је аустријски „Гринберг инвест“ 2010. године.

Митровић је откупио свој удео од 4,95 одсто у фебруару 2008. године, по цени од 120.211,96 евра.

Упркос релативно малом уделу, Митровић се појављује као председавајући скупштине управног одбора ТВ Авала. Надаље, финансијски извештај за 2010. годину указује да су Митровићеве компаније (Пинк Дигитал Сyстем и Пинк Интернатионал) присутне у пословању Авале, пружајући услуге и дајући краткорочне позајмице Авали. Запослени кажу да он има кључну улогу у свакодневном вођењу компаније.

Према тврдњама Николе Вукомановића, телевизијског водитеља из штрајкачог одбора Авале, Митровић је присуствовао састанку с власницима телевизије 29. децембра док Краус није. Вукомановић, који је такође био присутан, каже за БИРН да је Митровић тада рекао присутнима да је Краус „дигао руке“ од предузећа.

Јасно је да се ТВ Авала налази у великим проблемима. Према финансијском извештају за 2010. годину, телевизијска станица дугује 25,7 милиона евра за кредите и услуге, како је БИРН сазнао уз консултовање финансијских стручњака. Њен приход исте године је износио 2,6 милиона евра.

За запослене који покушавају да обезбеде исплату зарада преостало је све мање опција. Караџић, потпредседник Савета РРА, каже да регулаторно тело не може да предузме ништа по питању Авале зато што нема индиција да су власници прекршили закон.

Он је предложио да, уколико постоје основане сумње за постојање било каквих нерегуларности, државни тужилац предузме нешто.

Међутим, Томо Зорић, портпарол државног тужилаштва, каже да је на регулаторном телу да покрене истрагу.

„Ако РРА сумња у нешто, треба да покрене тужбу а онда ћемо ми почети да радимо свој посао“, рекао је он за БИРН.

Транспарентност на дугом штапу

Штрајкачи са ТВ Авала кажу да су изгубили сваку наду да ће им надлежне институције помоћи.

Они су 8. јануара послали отворено писмо председнику Србије Борису Тадићу и премијеру Мирку Цветковићу. Између осталог, тражили су да се усвоји закон који ће власништво над медијима учинити транспарентнијим. Штрајкачи су се за помоћ обратили и Министарству за културу и медије, као и Министарству рада. Свој проблем су предочили и међународним институцијама.

Нека удружења за заштиту права новинара су већ упутила речи подршке штрајкачима. Европска федерација новинара, која представља преко 260.000 медијских радника у 30 земаља, изразила је забринутост због начина на који се третирају запослени на ТВ Авала и позвала институције у Србији да заштите њихова права.

Домаће еснафске организације,  Удружење новинара Србије (УНС)  и Независно удружење новинара Србије (НУНС), такође су подржале штрајкаче. НУНС је позвао власти да покрену истрагу о власништву ТВ Авала.

Према мишљењу аустријских правних стручњака, „Гринберг“ би био приморан да прикаже своје комплетне финансијске извештаје само ако би би случај ТВ Авала завршио на суду.

Николић Соломон, из канцеларије ОЕБС-а у Београду, каже да је њена организација надгледала и финансирала радну групу која је била задужена за израду нацрта Закона о транспарентности медијског власништва 2008. године. Последња расправа о нацрту је била у јануару 2009. године и закон никад није усвојен. 

„Пут ка транспарентнијем медијском сектору ће вероватно бити дугачак и трновит“, Николић Соломон упозорава и додаје да би тај процес могао да потраје и више од деценије.

„Не кажем да ће транспарентност решити све проблеме који настају када богати и они са јаким политичким везама утичу на креирање вести. То би било наивно. Међутим, то је неопходни први корак. А тај корак Србија тек треба да направи“, закључује она. 

Власничка структура ТВ Авала

„Гринберг инвест“ – 48,41 одсто

Данко Ђунић – 45,65 одсто

Жељко Митровић – 4,95 одсто

Економски институт - 0,99 одсто