- Насловна
- /
- Медији о корупцији
- /
- Догађаји
- /
- Зашто Американци оклевају да инвестирају у Србију

Зашто Американци оклевају да инвестирају у Србију
ИЗВОР: Политика
Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић о потенцијалима и препрекама за већу економску сарадњу са Сједињеним Америчким Државама.
Приватизација „Путника“ и даље камен спотицања (Фото Ж.Јовановић)
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – После дужег времена у Вашингтону је боравила једна делегација из Београда која је са домаћинима разговарала углавном о инвестицијама и трговини. Делегација коју је предводио министар трговине и регионалног развоја Небојша Ћирић, имала је уз то, „појачање”, њен придружени члан била је Мери Ворлик, америчка амбасадорка у Србији.
Прва станица је био Њујорк, а посета ће у наредна два дана бити завршена у Чикагу сусретом са тамошњим бизнисменима, билатерално и на некој врсти инвестиционе конференције.
Главна вест из Њујорка је да би корпорација Ен-Си-Ар (НЦР), један од највећих светских произвођача АТМ машина (банкомати), почетком марта требало да почне да ради у Србији, запошљавајући око 300 људи, махом инжењера. „У Београду ће бити и њихов центар за Северну Африку и Блиски Исток”, рекао нам је министар Ћирић. „Долазак овако важних компанија које траже младе стручњаке, ми схватамо као начин да спречимо ’одлив мозгова’, да висококвалификоване људе задржимо у Србији.”
Ћирићев боравак у Вашингтону требало би да убрза и решавање тренутно главне препреке због које амерички инвеститори данас избегавају Србију. На састанку у ОПИК-у (Корпорација за прекоморско инвестирање, односно владина агенција за финансирање и осигуравање извоза), наш министар је добио нову потврду да је случај америчког држављанина српског порекла Србе Илића и у Србији оспорене приватизације неких туристичких фирми од стране његове компаније „Јуниворлд” разлог због којег ова агенција америчким инвеститорима нашу земљу приказује као „политички ризичну”.
Министру Ћирићу је у ОПИК-у предочено да су код њих захтеви за подршку улагањима у Србију од око 600 милиона долара, али да ова агенција ниједан неће подржати све док се случај „Јунивордла” не расплете. „Изнели смо им како мислимо да то превазиђемо и очекујем да ћемо тај проблем да решимо у следећих неколико месеци”, каже Ћирић.
У Америчкој агенцији за трговину (УСТР), тема разговора била је приступање Србије Светског трговинској организацији и закључивање споразума о заштити и подстицању инвестиција, што је важан елеменат инфраструктуре за билатералну економску сарадњу.
Америка је недавно Србију вратила на листу Опште шеме преференцијала, која омогућава бесцарински извоз на ово тржиште за више од 4.800 производа. „Према њиховој евиденцији, неке од српских компанија које извозе у САД, из неког разлога не користе те преференцијале, плаћајући одређене царине, односно тарифе које не морају. Ми ћемо са своје стране кроз својеврсни процес едукације наше фирме упознати са овом погодношћу, која њихове производе овде чини конкурентнијим”, објаснио је министар Ћирић.
У заиста богатом програму, његова делегација је у Трежери департменту (министарство финансија), на дневном реду имала споразум о избегавању двоструког опорезивања, што је нешто на чему пре свега инсистирају амерички инвеститори, док је тема разговора у Стејт департменту била политичка (предизборна) ситуација у Србији, процес приступања ЕУ и најновија збивања у вези с тим.
Спољнополитичка размена Србије и САД прошле године била је око 320 милиона долара, са великим дефицитом Србије, што је знатно испод преткризног нивоа од око 500 милиона. „С обзиром на потенцијале, обе цифре су скромне”, оценио је Ћирић, уз напомену да је процес уласка на америчко тржиште дуготрајан и захтеван, али да се онима који успеју то веома исплати.
М. Мишић
-----------------------------------------------------------
Ворлик: Желимо да помогнемо
„Драго ми је да могу да допринесем повећању комерцијалне сарадње између наше две земље, поготово у подручјима где за то постоји велики потенцијал”, поручила је у кратком обраћању на пријему у амбасади Србије америчка амбасадорка Мери Ворлик. „Одлука о враћању Србије на листу Опште шеме преференцијала један је од наших прагматичних доприноса томе, као помоћ компанијама које извозе и стварању услова да се у Србији отворе нова радна места.”
-----------------------------------------------------------
Интервенисала и Хилари Клинтон
Приликом посете Србији 12. октобра прошле године,америчка државна секретарка Хилари Клинтон подсетила је овдашње званичнике, а „Политика” о томе писала,на нерешени случај „Униворлда” Србе Илића. Неки су чак тврдили да је тај случај био једна од главних тема разговора и да су премијер Мирко Цветковић и потпредседници владе Млађан Динкић, Божидар Ђелић и Ивица Дачић били прилично изненађени када је Хилари Клинтон на сто изнела фасциклу са случајем „Униворлд”.
Случај је, како се сазнаје, према класификацији Стејт департмента, добио ознаку „главна сметња у економским односима између САД и Србије”.
„Униворлд” се обратиоамеричкој државној агенцији – Корпорацији за осигурање приватних инвестиција (ОПИК) и од ње наплатиосвоја потраживања од Србије. Тако је старо потраживање компаније „Униворлд” постало ново потраживање ОПИК-а, односно владе САД према држави Србији.
Ал. М.
-----------------------------------------------------------
Ковачевић: Неко мора да одговара
Милан Р. Ковачевић, који је био консултант Србе Илића и његовог „Униворлда” у арбитражном спору са српском државом, каже да неко мора да одговара што се одлуке арбитраже не спроводе, а уговором о приватизацији било је уговорено да су оне меродавне.
– Неко мора да одговара за то што пропада хотел у Нишу, за то што је Рајфајзен банци поклоњено да са девет милиона долара у динарима, колико је држава исплатила „Униворлду” због тога што је Агенције за приватизацију блокирала тај рачун, располаже без плаћања икакве камате, за то што нема инвестиција из САД, јер је ОПИК – Америчка агенција за осигурање извоза и инвестиција Србију скинула са списка земаља чије ће инвестиције осигурати и подржати… Такође и за то што је адвокатима који заступају страну агенције у овом спору дато да без икаквог ризика раде шта хоће – каже Ковачевић.
У случају приватизације хотелског предузећа „Путник” обе стране су се сагласиле да се уговор раскине, а Међународна арбитража је донела две пресуде у корист „Униворлда”. Тим поводом држава је исплатила девет милиона долара у динарској противвредности и те паре је положила на рачун „Униворлда” у Рајфајзен банци. Међутим, Агенција за приватизацију је тај рачун блокирала тако да су у међувремену средства обезвређена, што због мање вредности динара, али и због тога што на ова средства у банци не тече никаква камата. Власник „Униворлда” Срба Илић зато тражи исплату реалне вредности поменутих девет милиона долара с каматом што новац у међувремену није добио.
У случају приватизације „Србијатуриста” у Нишу донета је такође одлука арбитраже у корист Србе Илића и то да му се врате акције и управљање предузећем, јер је установљено да је инвестирао онолико колико је навео.
„Политика” је звала Агенцију за приватизацију за коментар овог спора. Јуче су нам рекли да је у току поступак жалбе на последње пресуде Арбитражног суда.
Ј. Р.