ИЗВОР: Политика

Циркус са тумачењем гласања: на дневном реду последње седнице Високог савета судства били приговори 24 неизабране судије и ниједан није усвојен. 

Високи савет судства одбио је 17 приговора неизабраних судија, на седници која је одржана 1. децембра, после оставке судије Милимира Лукића на место члана савета. На дневном реду били су приговори 24 неизабране судије. О два приговора је одлучено да су основани, а у пет случајева није донета одлука. Ниједан приговор није усвојен.

У недостатку саопштења о начину рада ВСС-а после оставке судије Лукића, и даље су актуелна али и спорна, правна тумачења о томе да ли савет може да одлучује о приговорима неизабраних судија и каквом већином се доносе одлуке. Правилима је утврђено да четири стара члана савета не могу да гласају о приговорима на одлуке у чијем доношењу су учествовали 2009. године током општег избора судија. Из тога произилази да о приговорима одлучују само нови чланови, који су изабрани у стални састав ВСС-а, а то је шест судија и професор Предраг Димитријевић, дакле њих седам. Високом савету сада недостају два изборна члана – ухапшени судија Благоје Јакшић и судија који је поднео оставку, Милимир Лукић.

Кворум је обезбеђен тако што је адвокат Дејан Ћирић, као стари изборни члан ВСС-а, на прекјучерашњој седници добио право да гласа. Портпарол ВСС-а прекјуче саопштава да је на седници постојао кворум, јер је од 11 чланова било присутно девет. То јесте већина, али да ли је то легитимна већина, она која може да гласа.

Да постоји одлука о томе да четири стара члана морају бити уздржана од гласања, показује одговор Високог савета судства од 27. октобра ове године на захтев Друштва судија за приступ информацијама од јавног значаја.

У том одговору се наводи: „Чланови првог састава Високог савета судства –Ната Месаровић, председник Врховног касационог суда и председник Високог савета судства, Снежана Маловић, министар правде, Бошко Ристић, председник Одбора за правосуђе и управу Народне скупштине и Дејан Ћирић, изборни члан из реда адвоката – који су учествовали у доношењу одлука о престанку судијске дужности, на седницама савета о већању и гласању о приговорима су уздржани приликом гласања о приговорима”.

Поименце се наводи који су чланови уздржани, као стари, односно они који су одлучивали у општем избору судија. Зато је упућенима и осталима који знају „материју”, нејасно зашто је сада адвокату Дејану Ћирићу дато право да гласа. Он је прекјуче изјавио за наш лист да је кворум обезбеђен управо његовим гласом и додао да не види разлог зашто не би гласао јер заступа ставове адвокатуре у одлучивању о избору судија.

Поводом последњих дешавања у ВСС, Друштво судија Србије јуче је упутило апел јавности у којем се, између осталог, наводи и да недавна оставка судије Милимира Лукића поткрепљује сумњу да се поступак преиспитивања одлука првог састава ВСС-а врши произвољно и под притисцима. У апелу, упућеном на адресе ОЕБС-а, агенције и савета за борбу против корупције, омбудсману, заштитнику грађана…, наводи се да ВСС нема већину од шест гласова неопходну за доношење одлука у поступку ревизије.

Штавише, и свака друга одлука ВСС, па и она о избору председника судова, губи легитимитет јер ово тело више нема ни састав у коме судије чине бар половину чланова, супротно стандардима. Упркос томе, и поред свих наведених околности које блокирају даље одлучивање, ВСС је одржао две седнице 24. новембра и 1. децембра и, гласовима старих чланова, одлучио у 33 случаја неизабраних судија. Одлучивање чланова првог састава ВСС-а о правилности одлука које су сами донели јесте грубо кршење права на правично суђење ВСС-а и супротно је Уставу Србије и Европској конвенцији, наводи се у апелу.

Крајње је време, констатује Друштво судија, да се заустави суноврат права који спроводи највиши орган судске управе. Ако тако раде највиши правосудни функционери наочиглед јавности и то када одлучују о правима судија, онда је јасно да ће правично суђење бити угрожено и осталим грађанима Србије који, без правног знања и новца, и иначе имају слабију могућност правне заштите, наводи се у апелу.

Писмо са таквом садржином, како сазнајемо, послато је и Венсану Дежеру, амбасадору ЕУ у Србији.