ИЗВОР: Е-НОВИНЕ

Горан Нецин

Према најновијим објављеним резултатима истраживања Међународног института за безбедност, за грађане Србије је највидљивија корупција у полицији, здравству и судству, а од министарстава по корумпираности предњаче Министарство за инфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања. Поред министарстава и јавних предузећа, озбиљан проблем српског друштва је корупција у медијима, те тако Вилиам Инфанте, стални координатор УН у Србији, последње поменуте у ствари сматра као део проблема, а не део решења проблема. Ипак, највећи проблем је "правило" које су политичке партије неформално успоставиле за јавне набавке или било који већи посао

Одељење за праћење корупције у јавном сектору тог института из Београда, које је спровело истраживање, саопштило је да су грађани навели да се са корупцијом у тим секторима свакодневно срећу, те да су најдраматичнији облици корупције у разним министарствима и јавним предузећима.

Како се даље наводи, највећи проблем је "правило" које су политичке партије неформално успоставиле за јавне набавке или већи посао: "Подразумева се да партији мора ићи део новца од сваког посла који се ради у Министарству или Јавном предузећу које она држи, те, самим тим, министри или директори тих предузећа не осећају да чине кривично дело, знајући да партија стоји иза њих".

Према перципираној скали корумпираности после Министарства за инфраструктуру, на чијем је челу Милутин Мркоњић (СПС), долази Министарство животне средине и просторног планирања које води Оливер Дулић (ДС), потом Министарство просвете - министар Жарко Обрадовић (СПС) и Министарство економије, којим руководи Небојша Ћирић из Г17+, односно УРС, наводи се у саопштењу Међународног института за безбедност.

Поред министарстава и јавних предузећа, озбиљан проблем српског друштва је корупција у медијима. "Често имамо ситуацију да су неформални уредници приватних медија заправо партијски чиновници владајућих партија који уценама рекламирања јавних предузећа у тим медијима, држе потпуну контролу над тим шта ће се објавити, а шта неће", кажу у Институту.

Одељење за праћење корупције у Јавном сектору Међународног института за безбедност најавило је да ће почетком децембра ове године, после тромесечног истраживања, објавити списак најкорумпиранијих министара и директора Јавних предузећа у Србији, са доказима за конкретне случајеве корупције које ће претходно доставити Тужилаштву Србије.

Режим контролише медије - користите друштвене мреже

Пре неколико дана Вилиам Инфанте, стални координатор УН у Србији, на регионалној конференцији "Партнерством против корупције" очитао је лекцију српској власти због изостанка резултата у борби против корупције. Том приликом, Инфанте је упитао премијера Мирка Цветковића шта је са његовим обећањем да ће до краја године бити испуњен Акциони план борбе против корупције. Стални координатор УН у Србији такође наглашава да ће ревидирање борбе против корупције у Србији потрајати јер је од почетка "било лоших намера, пошто нигде не пише да је Влада посвећена борби против корупције и нултој толеранцији према корупцији".

"То је намерно замагљено", закључио је координатор УН-а, приметивши да су институције за борбу против корупције у Србији слабе и да им је будућност неизвесна.

УН кординатор посебно истиче чињеницу која указује да су и медији у Србији део проблема, а не део решења проблема корупције. А у коликој су мери девастирани српски медији, најбоље илуструје Инфантеова порука у којој је грађанима препоручио "коришћење алтернативних мрежа за ширење информација, попут Фејсбука и Твитера". Инфантеова константација подудара се са изјавом председнице Савета за борбу против корупције Верице Бараћ, у којој она истиче да су "медији у Србији 'заробљени', а власт је контролу над њима успоставила преко Срђана Шапера и Драгана Ђиласа, најближих сарадника председника Србије Бориса Тадића".

Србија међу најкорумпиранијим државама у Европи

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати недавно је на конференцији за новинаре у хотелу Континентал изјавио, да "индекс перцепције (доживљаја) корупције стагнира последње три године и износи 3,5 и да ће се тако наставити ако не буде конкретних акција", упозоривши "да ће борба против корупције у Србији бити ход по мукама и да ће захтевати више времена него што се очекује".

Индекс перцепције корупције (ЦПИ) међународне организација за борбу против корупције Транспаренцy Интернатионал приказује распрострањеност корупције у некој земљи на скали од нула до 10. Нула означава велико присуство корупције, а 10 врло низак ниво корупције.

На основу објављеног приказа истраживања присуства корупције из 2010. године, а које обухвата 178 земаља у свету, Србија се налази међу најкорумпиранијим државама у Европи, одмах иза неколико држава у региону: Албаније (3.3), БиХ (3,2) и Косова (2,8) и Молдавије, Белорусије, Украјине и Јерменије, уопште у Европи. Иначе, по степену корпуције у Европи најозлоглашенији су Русија са катастрофалним индексом од 2,1 и Азербејџан (2,4), док је најнижи ниво корупције забележен је у Данској (9,3), Норвешкој и Финској (9,2).