ИЗВОР: Данас

Аутор: Ивана Пејчић

Случајеви „Колубара“ и „вакцине“ након дугих истрага и најава из извршне власти, добиле су епилог у виду хапшења бивших директора и руководилаца.

У притвору су двојица бивших генералних директора РБ „Колубара“ Драган Томић и Владан Јовичић и још 15 руководилаца и власника приватних фирми, као и бивша директорка РЗЗО-а Светлана Вукајловић, са сарадницима. Списак је свакако импресиван, поготово ако се зна да иза тих хапшења стоји вишемесечна детаљна анализа документације, као и да је саслушано више од 100 особа.

Тако се број ухапшених за претходне три недеље повећао на око 30 особа. Реч је о најтежим кривичним делима, као што су организовани криминал и висока корупција. Ипак, и даље постоји сумња јесу ли политичке структуре доиста одлучне у намери да се обрачунају са криминалцима.

Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције оцењује за Данас да у Србији нема услова за озбиљну борбу против корупције, јер нису изграђене институције за то.

- Све док тужилаштво и суд раде под великим притиском извршне власти, ту нема праве борбе против корупције, чак ни у овом кривично правном смислу. Реч је о кампањи да се увери Брисел да се у Србији нешто ради. Уједно, то треба да им послужи и за изборе - сматра госпођа Бараћ.

Она додаје да грађани морају да разумеју да сва та хапшења не решавају проблем.

- Хапшењем се делује на последицу. Међутим, стање у јавним предузећима или у РЗЗО је остало потпуно исто, након хапшења. Једна група која је имала политичку подршку је сада страдала, а у међувремену је дошла друга група која то исто ради. Зашто се испитује пословање у Колубари од 2004. до 2008. године? А, не и од 2008. до 2011.? То је проблем. И то јавност мора да разуме. Ово је најопасније што власт може да уради, јер је направила систем који почива на корупцији и омогућава онима који имају политичку подршку да могу да буду у великим корупцијама и да су заштићени - објашњава Бараћ.

Постала је уобичајена пракса да, на пример, годинама Савет за борбу против корупције или медији указује на појединце или групе који су умешани у корупцију, а онда након промене власти та гарнитура падне или пре тога дође до неког сукоба, а као последица тога они на нижим лествицама заврше у затвору, како би власт показала да се бори против корупције.

На питање новинара ко доноси одлуку ко ће бити ухапшен Бараћева каже да постоји спрега између тајкуна, како Милошевићевих, тако и ових са власти, и још одређених људи из тајних служби, као и да је то „врх пирамиде који је недодирљив“.

Наша саговорница истиче да је систем и начин корупције остао потпуно исти, јер се у јавном предузећу може потпуно неконтролисано трошити новац , на пример, за финансирање политичких странака или финансирање себе и сопствених прохтева, како у прошлости тако и данас, јер није успостављена контрола.

- Железница Србије, на пример, једна је црна рупа, у коју улази огромни новац из буџета и нестаје. Ми смо радили извештаје за хиљаду вагона. Увек је реч о партијским људима, који се само смењују. Тако је исто и у случају здравственог фонда. Корупција је законом прописана - категорична је Верица Бараћ.

Иако политичари из власти упорно инсистирају да недавна хапшења немају политички карактер, не може се не видети чињеница да су се она десила у време приближавања избора, такорећи у току предизборне кампање.

Професор Факултета за политичке науке Зоран Стојиљковић се слаже са оценом да недавна хапшења имају неку врсту преизборне реторике и симболике.

- Чињеница је да нас актуелна власт не може више обрадовати вестима из области европских интеграција или у вези са Косовом. Не могу нам обећати већу запосленост, већи економски раст или мање сиромаштво. Тако да ако желе да поправе имиџ једино што им је преостало је борба против организованог криминала и корупције - објашњава Стојиљковић.

Он додаје да уколико власт жели да та хапшења добију уверљивост да је неопходно да постоји и судски епилог.

- Први услов да власт „наплати“ од хапшења је да она добију судски епилог, а други је да крену и на тајкуне који су повезани са актуелном влашћу - наглашава наш саговорник.

Након хапшења, нарочито у случају „Колубара“ и „вакцине“ јавност очекује и да види да ли ће ове истраге бити настављене и у другим правцима, којима ће бити обухваћена и имена, која се засад само спомињу у вези са овим предметима. И док из власти најављују да неће бити поштеђених у борби против корупције и криминала, утисак је да се политичари ипак неће тако лако „одрећи“ новца из јавних предузећа. Довољно је сетити се постизборних „погађања“ око тога којој политичкој партији ће припасти које јавно предузеће и схватити да је реч о великом новцу.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србије истиче за Данас да борба против корупције подразумева и санкционисање и откривање учинилаца најтежих кривичних дела.

- Након хапшења пажњу треба усмерити на следећи корак, а то је разматрање систематске корупције. Односно треба утврдити шта је то што је омогућило да дође до корупције и како то спречити - наглашава Ненадић.

На питање новинара да ли се приликом хапшења води рачуна о томе до ког нивоа ће бити хапшења, Ненадић каже да има и таквих случајева.

- Имамо на пример, случај „друмска мафија“. У том предмету, и судија је сам рекао да нису сви процесуирани - наводи Ненадић.

Ненадић подсећа на истраживања која показују да се у Србији годишње забележи неколико стотина хиљада случајева корупције.

Проблем је што се чини да власт још нема довољно снаге, ни жеље, да уђе у суштину проблема.

Две истраге за ЈСО 

Осим случајева „Колубара“ и „вакцине“, још две истраге су недавно, после низа година и огромног притиска јавности, покренуте и то против некадашњих припадника расформиране Јединице за специјалне операције (ЈСО) - за организовање побуне те јединице 2001, која је била увод у атентат на премијера Зорана Ђинђића и за давање лажног алибија убицама премијера. Утисак је да је и то могло знатно раније да се уради. Кривична пријава адвоката породице Ђинђић Срђе Поповића поднета је још пре годину дана, док је поступак за лажно сведочење могао да се покрене још пре две године када је пресуда за убиство премијера постала правоснажана. Такође, од недавно је под истрагом и судија Високог савета судства Благоје Јакшић.