ИЗВОР: Данас

Аутор: Лидија Валтнер

Функционери политичких странака у Србији одбацују могућност да код њих има малверзација попут оних које се управо разоткривају у Хрватској, у вези с финансирањем председничке кампање Јадранке Косор из 2005. године.

Српски политичари с којима је Данас разговарао позивају се при том на финансијске извештаје својих партија у којима је, како кажу, „све написано“. Добри познаваоци новчаних токова у политичким партијама наводе, међутим, да су извештаји о финансирању странака до сада углавном „фризирани“ и да не треба бити много паметан па видети да оно што је у њима приказано не одговара истини. 

Тек треба да почне примена Закона о финансирању политичких активности везано за кампање, а државни ревизор, по сопственим речима, нити се бавио партијама, нити то ускоро планира. Подсетимо, хрватску јавност већ недељама потреса афера у вези с кампањом за председничке изборе на којима је актуелна премијерка Косор била кандидат ХДЗ, а партија је њене активности финансирала милионским свотама заведеним само на „интерним“ признаницама, које је финансијска директорка ХДЗ држала закопане у башти своје куће.

„СЛОБОДНО МОЖЕТЕ ДА ПРОВЕРИТЕ“

Јелена Триван, потпредседница ДС, за Данас каже да је Закон о финансирању политичких активности један од најригиднијих у Европи и да је могућност злоупотреба сведена на минимум јер Агенција за борбу против корупције има механизме за праћење новчаних средстава странака.

На констатацију да ће овај закон применити тек у наредној изборној кампањи и да остаје питање шта се дешавало претходних десет година, Триванова истиче да су мањкавости старог закона „практично терале странке у сиву зону финансирања“. „Финансијски извештаји странака, укључујући ДС, увек су подложни провери, од буџетске инспекције до других независних органа и, ако постоји основана сумња да има злоупотреба, оне се могу утврдити“, каже Триванова.

Верољуб Арсић, директор СНС, коментаришући дешавања у Хрватској око Косорове, оцењује за Данас да је та земља, као и Србија, у транзицији и да није преболела све дечије болести тог процеса. На питање да ли је могуће да се исте ствари дешавају у Србији, он подсећа на случај оптужби против Горана Кнежевића, некадашњег градоначелника Зрењанина и функционера ДС, а садашњег напредњака, након којих се испоставило „да је новац за који се причало да је утајио у ствари новац демократа“.

„Што се тиче СНС, имамо један централни рачун на који се сливају сви приходи и донације. Извештаји о финансирању се редовно подносе Агенцији за борбу против корупције и не постоји могућност злоупотреба“, наводи Арсић.

Дејан Бацковић, директор СПС, тврди да је ситуација која се догодила ХДЗ „немогућа код социјалиста“. „СПС већ десет година кубури с новцем и код нас се тачно зна ко води рачуна о књигама и финансијама. Нови закон о финансирању политичких активности смањује могућност за икакве малверзације, али и без тог закона наше трансакције се могу видети у извештајима које смо предавали надлежним органима“, каже Бацковић за Данас.

НЕОПХОДНА КОНТРОЛА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Бојан Бајчета, директор Г17 плус, кратко наводи да се сви финансијски токови ове странке могу лако проверити из извештаја постављених на интернет презентацији ове странке.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да није сигуран да се у политичким странкама Србији увек води неко скривено књиговодство, као што је изгледа био случај у ХДЗ, који је имао читав разграђени систем нелегалног финансирања. „На основу ретких примера који су излазили у јавност, рекло би се да нелегално прикупљање новца није у потпуности контролисано од партијског врха и да се такве ствари не бележе систематично. До сада није било готово никакве контроле финансирања странака, па су партије уредно водиле књиговодство за своје легалне приходе и расходе, а остало вероватно није нигде завођено. Све је нарочито долазило до изражаја у изборним кампањама, када се упореди свакоме видљив обим кампање с пријављеним расходима“, објашњава Ненадић.

Наш саговорник указује на то да је механизам за откривање оваквих злоупотреба двојак - ревизија трошења средстава јавних предузећа, која су могући извор нелегалног финансирања, те контрола финансирања странака која би полазила од мониторинга њихових трошкова, и која би узимала у обзир и сазнања или сумње о кршењу закона на која укажу привредници или људи из самих странака.

ВОДЕ СЕ И ДУПЛА КЊИГОВОДСТВА

Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСИД, за Данас каже да МУП, Агенција за борбу против корупције, али и јавни тужилац, треба да реагују на сумње да постоје махинације с новцем у изборним кампањама. Он се слаже с Ненадићем да је једини начин за проверу података из извештаја о финансирању њихово упоређивање с подацима независног мониторинга.

„Нико негде, ни у свету, не контролише све финансије. Постоји основана сумња да је у свим изборним процесима било махинација, зато што се у извештајима партија о кампањи наводе подаци да су потрошиле нула, 10.000 или 12.000 динара, а у пракси су имале трошкове од више стотина хиљада евра. То су озбиљне индиције да нешто није било у реду и то одмах значи дупло књиговодство, односно да имаш неке друге паре, на неком другом месту у односу на оно што представљаш држави“, објашњава Вуковић.