ИЗВОР: Правда

Град Београд ће поднети допуну тужбе против Луке „Београд“ са којим води спор око 220 хектара земљишта јер је утврђено да та имовина није ушла у процену вредности капитала када је то предузеће продато „Ворлдфину“, луксембуршкој фирми Милана Бека, који покушава да земљиште присвоји.

Лука је купљена 2005. године за 37,8 милиона евра, а према налазу пописне комисије, те године на девизном рачуну у десет банака имала је 42.596.588 евра, али их није приказала у својим билансима пословања, тврде бивши акционари.

Тај новац потиче од наплаћених услуга од страних партнера са којима је та међународна лука пословала. „Није грешка што су те паре остале на посебном рачуну издвојених средстава, али су обавезно морала бити обухваћена  билансом и проценом“, каже Нико Мандарић, бивши акционар Луке, који је у том предузећу радио 34 године. Управа Луке је тврдила да је вредност девиза била само за 38 милиона динара, али Мандарић каже да их је на рачунима било таман онолико колико је требало за откуп свих, односно 4.270.237 акција, по 9,93 евра, колико их је платио Беко.

- „Ворлдфин“ је откупио до 30. септембра 2005. године нешто мање од тога, 3.916.743 акције, али је после иреалном докапитализацијом то увећао на 6.520.020 акција. За девизна средства нису знали ни ревизори који су приликом прегледа биланса за 2004. годину, констатовали да је исказана вредност основних средстава Луке сувише мала – напомиње Мандарић. Зато су захтевали да уместо књиговодствене вредности, предузеће процену вредности за наредну годину уради по тржишном методу, сходно новим рачуноводственим стандардима који су у Србији уведени 2004. године новим Законом о књиговодству и ревизији.

Управа Луке је зато са Институтом економских наука 1. априла 2005. године потписала уговор о изради процене основних средстава предузећа, с тим да тај посао заврши у року од 60 дана, али је извештај скриван до продаје акција, уз прећутну сагласност свих надлежних државних институција. Према тачки седам тог уговора, који иначе обухвата процену основних средстава, односно некретнина, постројења и опреме, требало је да се покаже промена вредности нето имовине у односу на вредност акција. До тада се знала само књиговодствена вредност акција од 480 динара, коју је Беко кроз откуп, великодушно подигао на 800 динара.

По процени, Лука је вредела 94 милиона евра, па је, сходно томе, акција морала да кошта 22 евра. Ни то што је Луку купио јефтино, Милану Беку није доста, па тврди и да је свих 220 хектара у приобаљу Дунава, на потезу од Француске улице све до Аде Хује његово, а да ни хектар није власништво Града, иако од тога најмање 100 хектара није никад приведено намени.

Бивши акционари кажу да је управа Луке одговорна не само за скривање података о 42 милиона евра, него и зато што и тако умањену вредност предузећа по процени, није презентовала акционарима пре него што је „Ворлдфин“, муњевито, у року од 21 дана, купио то предузеће.

Нико Мандарић напомиње да је управа предузећа наручила процену само основних средстава, а да нису доставили податке о приходима од услуга у речном саобраћају. „Имали смо знатне приходе од иностраних бродова јер се наплаћивала свака услуга“, каже Мандарић.

Према његовим речима, Лука је увек у билансима минимално приказивала имовину, то је учињено и у процесу приватизације, а разлика до праве вредности био је основ за лично богаћење, мито и корупцију.

Као трећу врсту злоупотребе бивше управе Луке и нових власника, Мандарић испред бивших акционара тврди да су директори 2000. године утајили око 50 одсто од укупних емитованих акција, а после их је припојио „Ворлдфин“ кроз наводну докапитализацију. Тако је 27. новембра 2000. године, по извршеној иницијалној процени вредности, у Трговинском суду уписан капитал од 1.281.071.341 динара распоређен на 6.972.057 акција. То је требало да буде основа за поделу 59,12 одсто акција малим власницима и 40, 88 одсто држави. Међутим, подељено је укупно 4.270.237 акција, што значи да је „испарило“ 2.701.820 акција, наводи Мандарић. На тај начин држава је таквом утајом оштећена за 1.104.504 акција, а мали власници за 1.597.316 акција.

Након продаје Луке, нове газде, уз сагласност оних који нису продали акције Беку, и који имају 6,33 одсто власништва, на Скупштини акционара 9. фебруара 2007. године донели су одлуку о докапитализацији, односно емитовању 2.761 820 акција ради повећања капитала. – За 48 дана откупљено је само 80.430 акција, све остало је фиктивна трансакција. После је поништено 9.623 акција да би се сакрила веза са бројем иницијалних акција из 2000. године. Циљ тих математичких претумбација био је елиминисање пренетих акција које је утајила бивша управа Луке. Тако се од 2007. године Лука води са укупно 6.962.434 акције, од чега „Ворлдфин“ има 6.520.020 акција – каже Мандарић. Милан Беко сада нуду Граду да откупи те акције за 74 милиона евра. Бивши акционари тврде да Беко и није прави власник Луке, већ фиктивни, јер се не зна како је и чијим парама купио њихове и државне акције.

Неће да хапсе сами себе

- Утајене акције су служиле за мито и корупцију, можда да би поткупили политичке странке и правосуђе који би по закону требало да испитају све наведене злоупотребе. То се може утврдити тако што ће се прво испитати порекло имовине свих директора Луке, чланова Управног и Надзорног одбора, као и свих државних функционера који су по функцији били задужени за приватизацију и финансијско тржиште – каже Мандарић. Он сматра и да држава неће да решава случај Луке и поред очигледних злоупотреба, јер су сви на власти у дилу са тајкунима. „То би значило да треба да пишу кривичне пријаве против себе и својих партијских другова или коалиционих партнера“, истиче Мандарић.

З.М.