- Насловна
- /
- Медији о корупцији
- /
- Догађаји
- /
- Долази ли госпођа Меркел по Новости?

Долази ли госпођа Меркел по Новости?
ИЗВОР: Данас
Садашњи потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић једном је потврдио да му, док је био министар финансија, није у посету дошао амбасадор, а да уз себе није имао фајл са списком фирми за чију се судбину интересовао. То се данас назива економском дипломатијом чак и кад би се човек заклео да је реч о притиску. Мада обично у тим стварима добро верзирани домаћи саговорник Данаса каже да са сигурношћу од 99 одсто може да тврди се на тако високом нивоу какав представља немачка канцеларка Ангела Меркел, тако практичне теме као што је незадовољена амбиција немачке фирме WАZ да купи београдски лист „Вечерње новости“, не потежу.
Па да вероватно неће бити потезане ни током предстојеће посете канцеларке Меркел Београду. За то је, сматра Данасов саговорник, ниво амбасадора сасвим примерен.
Срђан Керим, бивши македонски амбасадор у Немачкој, а сада човек који води послове немачке издавачке куће WАZ у Скопљу тврди, међутим, сасвим супротно. „Да, о томе ће сигурно бити речи. То је договор међу свим политичким партијама у Немачкој и главним људима, да кад год неко тамо дође то питање покрене. Као што је то учинио министар иностраних послова Гвидо Вестервеле, тако ће и она, претпостављам, да покрене то питање“. Керим, који тврди да већ две и по године не учествује у договорима око куповине „Вечерњих новости“, чуди се питању Данаса: зар је та куповина тако важна да стигне на тако висок ниво?“ Како да им то не буде важно, кад је то немачка инвестиција. Ако је једна немачка компанија инвестирала преко 100 милиона евра тамо у Србији, ваљда и за немачку државу то има некаквог значаја. Како они воде рачуна, таман да је само и милион евра нека немачка компанија уложила, они се интересују шта је са тим, а не 100 милиона. Није то мачји кашаљ“, тврди Керим. Керим тврди да није више ни у каквом контакту ни са већинским власником „Новости“ Миланом Беком, али не верује да је Комисија за заштиту конкуренције главна препрека између WАZ-а и тог листа.“ Формално-правно је тачно да је потез на који се чека, скоро ће већ три године, да се изјасни антимонополска комисија. Међутим, сам факт да то траје скоро три године по себи вам говори да очигледно није само до тога, да постоји још нешто. Сад шта је то нешто, то боље знају ти људи тамо него ја, то ја не могу да проценим“.
Компанија WАZ је већ сувласник у београдској издавачкој кући „Политика новине и магазини“ и новосадском Дневник Војводина пресу.
Како је током вишемесечне конструктивне сарадње између бизнисмена Милана Бека и Комисија за хартије од вредности утврђено, Милан Беко је, преко три фирме регистроване на дестинацијама ван Србије, власник 62,42 одсто „Вечерњих новости“. Сам Беко не негира да је ту новинску кућу купио с намером да је прода WАZ-у, али под условом да се WАZ о тој куповини договори са државом. Како WАZ очито у врло дугом периоду тај договор није постигао, а како је под притиском контроверзних околности под којима је та куповина обављена, откривено да је Беко већински власник листа, он је пао под удар одредби Закона о преузимању. После необично дугог утврђивања чињеничног стања, Комисија за хартије од вредности му је почетком јула наложила да или објави понуду за преузимање свик акција „Новости“ или прода све акције преко удела од 25 одсто. На тај удео су му привременом мером већ спуштена управљачка права.
Милан Беко је , по закону, требало да у року од једног дана, по утврђивању те обавезе, објави понуду за преузимање свих акција „Новости“ које већ нису у његовом власништву. Пошто то није учинио, Беко има тромесечни рок, који истиче почетком октобра, да вишак акција прода. Законом о преузимању прописана је новчана казна од милион до три милиона динара за кршење обавезе о објављивању понуде о преузимању, али по Закону о привредним преступима она се страном правном лицу може изрећи само под одређеним условима, који у случају три фирме сувласнице „Новости“ - Ардос, Тримаx и Карамат - нису испуњени.
Република Србија у „Вечерњим новостима“ поседује 29,5 дсто акција, а Фонд пензијско-инвалидског осигурања 7,15 одсто.
Р. Ћирковић