ИЗВОР: Политика, Јелена Чалија

Медијска удружења сматрају да ће предлог бити драстично измењен, док из министарства поручују да стратегију не усвајају удружења, већ Влада Србије

Представници медијских удружења изразили су бојазан да би коначни текст предлога медијске стратегије могао битно да се разликује од предлога који је саставила радна група, коју су већином чинили њихови представници и који је прошао кроз јавну расправу. Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, тврди да има поуздане информације да влада намерава да усвоји потпуно нов текст стратегије, а да медијска удружења неће имати никакав увид у тај текст, будући да је јавна расправа завршена 15. јула. Обрадовић објашњава да се не залажу за то да њихов предлог медијске стратегије остане непромењен, већ да добију на увид текст стратегије који ће се наћи пред владом у септембру и да им се пружи прилика да изнесу своје ставове о њему.

– У Министарству културе, информисања и информационог друштва, с друге стране, мисле да ми уопште немамо потребе да разговарамо о том новом тексту медијске стратегије, нити да било шта о томе знамо све док га влада не усвоји. Када држава нешто стави на јавну расправу, онда то у извесној мери одражава поглед државе на одређена питања. Државна секретарка Драгана Милићевић-Милутиновић, очигледно не мисли тако, па ми не знамо став ни министарства ни државе по неким важним питањима којима се бави стратегија, као што су приватизација медија, транспарентност власништва, забрана медијске концентрације – каже Обрадовић.
Он истиче и да на сајту Министарства културе нису објављене све примедбе на медијску стратегију, међу њима и она коју је поднела Европска комисија, а која према речима Драгане Милићевић-Милутиновић, државне секретарке у Министарству културе, на 30 страна разрађује текст стратегије који има 22 стране. Медијску стратегију не доносе медијска удружења, њу пише министарство, а коначно усваја влада Србије, која је одговорна за њен садржај, каже Драгана Милићевић-Милутиновић.

– Министарство је ангажовало представнике појединих медијских удружења и са њима склопило уговор о изради предлога медијске стратегије. Они су то урадили и њихов посао је завршен оног момента када су предали текст. Не знам зашто имају страх од евентуалних промена када су и они сами свесни, били су на свим јавним расправама, свуда је било толико примедби на нацрт стратегије да је природно да министарство узме предлог који су урадила медијска удружења за потребе министарства, а не за сопствене потребе, да испред себе стави све примедбе које има, одлучи које су оправдане које су неоправдане и да изнад свих њихових и било чијих интереса напише оно што је интерес грађана – каже Милићевић-Милутиновић.

Државна секретарка наводи и да нису тачне тврдње да су само поједине примедбе на медијску стратегију објављене, истичући да се све налазе на сајту Министарства културе, као и да ће у току ове недеље текст примедби Европске комисије, који је послат на енглеском језику, бити постављен на сајту.

– Ја не знам како они обмањују јавност да оно што су они предложили у нацрту медијске стратегије јесте оно што треба да иде на владу, што влада треба да усвоји и на основу чега треба да се донесу медијски закони. Текст примедби Европске комисије је оно што морамо да инкорпорирамо у текст медијске стратегије – истиче Милићевић-Милутиновић.

Један од чланова радне групе, која је радила нацрт, Зоран Секулић, директор и главни и одговорни уредник новинске агенције Фонет, сматра да су оправдана страховања да ће Медијска стратегија бити суштински измењена.

– Стичем утисак да нема још довољно политичке воље да се држава одрекне медија, нити политичког утицаја над њима, а изгледа да ни неки од медија заправо и не желе да изађу испод „државног кишобрана”, одрекну се новца пореских обвезника и изложе се фер тржишној утакмици са равноправним стартним позицијама – каже Секулић.
Протокол који су потписали ресорно министарство и представници медијских удружења предвиђа да коначан текст стратегије доноси министарство, али Секулић истиче да он ни на који начин не сугерише да нацрт мора бити мењан.

– Појавила су се незванична појединачна мишљења како би влада сада требало да сачини нову радну групу која би на основу нацрта стратегија и јавне расправе написала сопствену верзију предлога тог документа, што сматрам погрешним и потенцијално штетним, као што би било потпуно погрешно и то да влада крене да усваја предлог медијске стратегије, а да се при том о евентуалним изменама није консултовала са новинарским и медијским удружењима која су иницијално у цео посао била укључена – напомиње Секулић.