ИЗВОР: Блиц, Ирена Радисављевић , ФОТО: Реутерс

Посао који је аустријска грађевинска фирма „Штрабаг“ склопила са малом консултантском фирмом из Ужица типичан је пример сумњивог пословања при јавним набавкама. „Штрабаг“, који иначе послује и у Србији, ангажовао је агенцију „Макс профит“ да за њега лобира код српских званичника како би добили пет тендера Јавног предузећа „Железнице Србије“. И све то можда не би било сумњиво да власник ове агенције, чије су просторије у Ужицу месецима затворене, није Милојка Цицварић, помоћник директора у Заводу за заштиту здравља железничара у Београду, државне фирме чији су оснивач саме „Железнице“. 

 
"Штрабаг" склопио уговор са фирмом у власништву функционера у јавном предузећу 

Шта је то искусне грађевинаре из Беча определило да потпишу консултантски уговор са агенцијом која је у испитивању тржишта, промотивним активностима, медијским презентацијама, лобирању... (све одредбе из уговора) потпуно непозната. Малој и непознатој фирми понудили су уговор вредан 60.000 евра одмах по закључењу уговора (у неколико месечних рата) и три одсто провизије за сваки посао који „Штрабаг“ добије у Србији.

Тешко је отети се утиску да се одговор на ово питање крије у чињеници да Милојка Цицварић има утицај на одлучивање у „Железницама“. Они који су упућени, а људи из „Штрабага“ очигледно јесу, знају да власница „Макс профита“ има јаку везу у Управном одбору „Железница Србије“.

И сада долазимо до питања које је рак-рана Србије, намештени тендери, провизије, односно пљачка државе кроз јавне набавке.  

- Право питање је може ли неко ко води приватну фирму и бави се консалтингом, лобирањем и сличним пословима истовремено да држи позицију у јавном предузећу или установи која послује са том фирмом. Законски би чиновници који су радили у неким државним институцијама тек две године након престанка радног односа смели и да размишљају о таквом приватном ангажману. У супротном, оправдано се сумња да сте боравак у државној фирми искористили за прављење пословне мреже преко које се, корупцијом, извлачи новац из државне касе - каже Зоран Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције.

Слично мисле и у Савету за борбу против корупције. Како за „Блиц“ каже председница Савета Верица Бараћ, сама чињеница да у Србији никада није донет закон о лобирању оставља простор за злоупотребе.

- Читав процес иде преко малих фирми које се баве лобирањем, а у ствари се уопште не ради о лобирању већ о подмићивању. Када би се такви случајеви истраживали, видело би се да се често ради о намештању, али за тај посао би требало имати добру ревизорску институцију или тужилаштво које је спремно на бескомпромисне истраге - каже Бараћева. 

„Штрабаг“: Нисмо знали да је државна чиновница

- У јануару 2010. потписали смо уговор са Агенцијом „Макс профит“. Будући да у Србији немамо властито одељење за комуникације, агенција „Макс профит“ била је задужена за различите активности везане за односе са јавношћу у овој земљи, као и за истраживање тржишта. Након истека рока уговора, пре годину дана, уговор није продужен, будући да „Макс профит“ није значајно допринео да постанемо познатији на српском тржишту.
Нисмо знали да је госпођа Милојка Цицварић и државна чиновница (како сада сазнајемо, била је запослена као књиговођа у једном здравственом државном фонду). Осим тога, једна тачка нашег уговора прецизира да ће извршилац пружати услуге у складу са локалним законима, прописима и свим законима против корупције. Аустријским чиновницима је у начелу дозвољено да се ван радног времена баве додатним пословима уколико им то установа у којој раде није забранила - стоји у одговору који су „Блицу“ доставили из централе „Штрабаг“.