ИЗВОР: Блиц, Т. Спаић, И. Радисављевић, ФОТО: Фонет

Власт у Србији зна да бирачко тело, сиромашно и разочарано изневереним обећањима, тражи казну за кривца који их је довео до глади и безнађа. Тактика владајуће странке је да покаже прстом на неког другог, а српски тајкуни свесни предизборне тактике покушавају да се спасу јавним иступима.


Пријем у клубу „Привредник“

Сукоб председника Србије и лидера Демократске странке Бориса Тадића са тајкунима захуктава се још од октобра прошле године, кад им је поручио да морају да “оперу свој образ”, констатовао да су “непристојно богати”, тражио да врате део отетог, да изграде “тајкунски мост”, да “плате порез у земљи” и запретио - “за њих не би било корисно да ме било ко из клуба богаташа прозива”... Дошло је, изгледа, време избора и време за наплату пореза од “непристојно богатих”, бар од оних који се нису повиновали речима првог човека државе.

- Уколико се, као све афере до сада, и ова истрага сведе на деценијски процес без икаквих резултата, биће сасвим јасно да су међусобни напади између врха државе и појединих тајкуна само претње размењене између дојучерашњих “сабораца”, који су заједнички радили на штету државе, па сада траже најлакшу излазну стратегију - каже за “Блиц” проф. Чедомир Чупић, председник Одбора Агенције за борбу против корупције, упозоравајући да овај процес никако не сме да се заустави на претњама.

На прозивке Тадића бизнисмени, навикли на заштиту политичара, већином ћуте, осим власника Луке Београд.

Беко је оптужио власт у Србији да “све рекетира”. У Србији је, каже он, “и лична сигурност привредника компромитована”, без обзира што “Устав нуди гаранцију демократских слобода, у пракси то није тако”. 

- У пракси држава јавно, преко својих функционера, отворено говори о хапшењима јер, како републички тужилац каже, мај и јун биће месеци хапшења, а онда и наговештава и којим хапшењима ће бити реч - рекао је Милан Беко на трибини пре два дана.

Да су политичари и тајкуни изашли на терен закона уместо пред медије, све би прошло без питања чија ће “глава бити принета бирачима”. 

Весна Пешић, доктор социологије и некадашња председница политичког савета ЛДП, наглашава да се “треба запитати на који је све начин трговано на релацији тајкуни - политика”. Да ли је то била само размена привилегија и мита или су странке финансијерима продавале и своје мандате у управним телима која издају важне дозволе и тиме директно поткопале независност тих институција. 

- А институције би, пре свих осталих, требало да се баве сумњивим финансијским везама између странака и бизнисмена. Ако до сада нису радили независно, тешко је очекивати да ће се сада одједном све то променити - каже Пешићева за “Блиц”.

Порески закони који у Србији постоје још од 2002. године омогућавају Пореској управи да утврди ко је заиста “непристојно богат”. Зашто порезници нису до сада никада упоредили податке о имовини тајкуна са подацима о њиховим приходима? Тако би се лако утврдило ко је “непристојно богат” и без предизборне кампање. 

Како за “Блиц” каже Драго Кос из Групе земаља за борбу против корупције Савета Европе, искуство Уније са Хрватском којој је највећа препрека у интеграцијама била управо борба против корупције, алармирало је европске партнере да би иста ствар могла да се догоди и Србији.

- Србија има веома добар Антикорупцијски закон, кривично право мање- више одговара европским стандардима, а сада и добар Закон о финансирању странака. Постоје и инситуције које те законе треба да спрводе и сада се очекују конкретни резултати. То значи решавање конкретних слуцајева без обзира на функције и имена људи који су у њијх уплетени - каже Кос.

Стручњаци се слажу да рушење те спреге почива на финансирању странака, које је и дан данас тајно. Управо су преко њега странке размењивале привилегије са својим финансијерима омогућавајући им да зарађују на терет државе и да кроз приватизације новац сумњивог порекла врате у легалне токове.