Да ли је држава објавила рат картелима тиме што су у неколико протеклих дана четири компаније кажњене због нарушавања конкуренције на тржишту? Или је само врх леденог брега то што је суд потврдио казну „Имлеку” и „Суботичкој млекари”, а Комисија за заштиту конкуренције изрекла казну и „Идеи” и „Гранд прому”?

За то време, већ годинама се полемише да цене хране у Србији диктирају картели, а да цех недовољно развијеног и затвореног тржишта и слабе конкуренције плаћају грађани. Саговорници „Политике” имају различито мишљење о томе.

– Надамо се да одлуке Комисије за заштиту конкуренције нису селективне и да ово није урађено само како би се задовољила потреба једног тренутка. Ако иза казни стоје аргументи и озбиљна прича да се држава коначно позабави картелима, онда то можемо да поздравимо. Апсолутно је тачно да потрошачи у Србији због картела плаћају високу цену хране. Ту је уље, шећер, а треба подсетити и да су ово једине казне због картелског удруживања – сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Недовољно високе казне које су изречене, додаје он, такође не иду у прилог тези да се кренуло у обрачун са картелима. Законом прописане казне су високе и крећу се до десет одсто годишњег прихода фирме, а изречене мере не прелазе два процента. Осим тога, компаније у свету, а слично ће вероватно бити и код нас, имају интерес да плаћају казне и понављају преступе јер им се, то једноставно, исплати.

Дијана Марковић-Бајаловић, бивша председница Комисије за заштиту конкуренције, каже да има још неколико решења која чекају потврду пред Уставним судом.

А да ли је добра вест то што је суд потврдио решење комисије и што је држава стала иза њене одлуке? Апсолутно јесте, сматра Марковић-Бајаловић.

Економисти, са друге стране, у недавним дешавањима не виде ништа спектакуларно.

– Не видим на који начин су потрошачи у Србији угрожени тајним рабатом који је „Гранд” дао „Идеи”. Поготову не видим где је „Идеа” монополиста у тој причи. Има много већих играча, а политика рабата је суверено право сваке фирме и не знам зашто би сви морали да имају исте – каже Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште, додајући да је заправо држава главни кривац за постојање картела.

– Картел постоји једино ако га држава направи. Као сада са таксистима у Београду, где је утврђена јединствена цена. Држава би требало да се позабави монополима у спољној трговини, а што се тиче компанија са доминантним положајем на тржишту и које ту позицију користе, најбољи лек за то је превенција, односно слободна трговина и да се што више фирми бави неким послом – сматра Стевановић.

И док су мишљења наших саговорника различита, нису исте ни реакције кажњених фирми. Док су у „Имлеку” тврдили да је одлука по којој ће морати да плате 1,92 одсто годишњег прихода из 2006. године, односно 255 милиона динара незаконита, из „Идее”, која је кажњена са 1,5 одсто њеног прошлогодишњег прихода, што је око 427 милиона динара, поручују да ће „поштовати све одлуке надлежних органа”.
 

Утврђује се тржишно учешће „Делта максија”

Комисија за заштиту конкуренције ангажовала је Институт за економске науке да уради анализу стања тржишта на мало у Србији како би се, између осталог, утврдило колико је тачно учешће „Делта максија”, сазнајемо у комисији. Након тога биће познато да ли ће компанији „Делез” бити дозвољено да преузме „Делта макси”.

Иако је још почетком марта фирма Мирослава Мишковића продала Белгијанцима свој малопродајни ланац, до концентрације неће моћи да дође све док комисија то не одобри. Али, како у року од месец дана није могло да буде одлучено да ли би преузимањем 100 одсто компаније „Делта макси” могла да се наруши, ограничи или спречи конкуренција у Србији, 13. априла је донесен закључак да комисија у наредна три месеца настави поступак испитивања.