- Насловна
- /
- Медији о корупцији
- /
- Догађаји
- /
- Све чешће прање новца преко пореских рајева

Све чешће прање новца преко пореских рајева
ИЗВОР: Блиц
Пореска управа и српска криминалистичка полиција све чешће указују на то да прање новца узима маха и да се овакве илегалне трансакције углавном обављају преко пореских рајева. У најновијим анализама државних органа стоји да је све више пореских утаја, што умањује државни бужет, као и да опрани новац завршава у џеповима људи из криминогене средине.
У Србији је најчешће новац пере тако што власник приватног предузећа продаје робу, али не издаје никакву фактуру или издаје фактуру по којој је купац дужан да уплати средства на рачун оф шор компаније коју контролише тај власник предузећа.
Када новац легне на рачун оф шор компаније, део одлази на рачун добављача робе. Разлика, и то онај већи део, иде на рачун неке особе или фирме, такође у оф-шор зони. С тих рачуна новац се враћа власнику у некој од домаћих банака. Нека сазнања указују на то да велики број власника фирми једном месечно пере новац.
У Србији се новац пере, премда мање суме, и у пословању с фантомским предузећима. Њих у Србији има неколико стотина, а неки подаци указују на то да се дневно отвори и региструје око 300 фирми. Ове фирме послују с правим предузећима. Међутим, сачињавају лажне фактуре тих предузећа, а продају робу на црном тржишту. Како фантомске фирме регуларно набављају робу, оне морају да ту робу раздуже кроз пословне књиге. Ту им у помоћ пристижу перачка предузећа, која им испостављају лажну фактуру да су робу продали њима, а не на црном тржишту. Плаћање те робе иде преко рачуна, а новац се враћа у кешу.
Из Пореске управе и полиције кажу да највећа опасност од прања новца прети од убацивања у нормалне економске токове новца од продаје дроге, оружја, трговине људима, разбојништава, корупције.
Егзотична острва
Стручњаци процењују да опрани новац чини од два до пет одсто укупне светске производње, а процена Међународног монетарног фонда је да „бруто криминални производ” у свету премашује 500 милијарди долара годишње. Порески рај за улагаче из Србије су Уједињени Арапски Емирати, Девичанска Острва, Сејшелска Острва, Лихтенштајн, Гибралтар и Маршалска Острва.
Управо због овога је и Европска унија одобрила Србији 2,2 милиона евра за борбу против прања новца. На јучерашњој конференцији о борби против прања новца и финансирања тероризма, Мирко Цветковић, премијер Србије, рекао је да је циљ Србије да се та кривична дела искорене или макар сведу на минимум.
- Прање новца и финансирање тероризма воде ка подривању стабилности свих земаља, угрожавају реформе и конкуренцију, стране инвестиције, безбедност и углед земље - рекао је премијер Цветковић.
Он је додао да Србија ради на сузбијању тих кривичних дела доношењем закона, побољшањем сарадње у региону и сарадњом с међународним финансијским институцијама, као и да је та борба тешка и исцрпљујућа. Према његовим речима, Србија се против тих кривичних дела бори већ скоро целу деценију, а кључ успешне борбе је добра сарадња свих учесника у процесу, као и међународна сарадња и размена података.
Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер рекао је да је Србија појачала напоре за борбу против привредног криминала, али даље та врста криминала и даље претња за развој демократије и владавине права.
- Србија годишње изгуби три до пет одсто бруто друштвеног производа због активности криминалних група, па се такав облик криминала мора искоренити снажном акцијом - рекао је Дежер.