ИЗВОР: Бета, Танјуг

Сваки девети грађанин Србије платио је мито неком јавном службенику и за то је у просеку издвојио 349 евра, показује извештај Уреда УН за дрогу и криминал.

У извештај Уреда УН за дрогу и криминал (УНОДЦ) који је објављен у Бриселу, се указује на чињеницу да 12,5 одсто становника земаља Западног Балкана годишње мора бар једном да плати мито и то са просечним износом од 257 евра.

Са друге стране, највеће мито плаћају грађани Македоније који су у просеку издвојили 1.212 евра, затим Црне Горе (470 евра), Хрватске (410 евра), БиХ (222 евра), Косова (174 евра) и Албаније (103 евра). 

Највећи проценат корупције забележен је у Босни и Херцеговини, где је корупцији било изложено 20,7 одсто грађана, затим у Албанији (19,3 одсто), Хрватској (11,2 одсто), на Косову (11,1 одсто), Црној Гори (9,7 одсто) и Македонији (6,2 одсто). 

Ови подаци морају се, међутим, узети у много ширем контексту, указали су аутори истраживања, напомињући да се мора обратити пажња и на висину зараде, пошто износ мита варира између 14 и 144 одсто просечне плате, до фреквентности плаћања мита, које варира од четири до десет пута годишње. 

Грађани у Албанији и на Косову, према овом извештају, морају за подмићивање да издвоје мање од 200 евра годишње, што је око два одсто прихода домаћинства за Албанце, али 11 одсто за житеље Косова, чиме су они близу Македонаца, који "од својих уста" морају да за мито дају више од 14 одсто прихода.

Колико корупција утиче на свакодневни живот указује да је чак 57 одсто особа које су платиле мито потплатиле доктора, а 35 одсто полицајца и 33 одсто медицинску сестру. 

Подмићивање се најчешће, у сразмери од 70 одсто, врши готовим новцем, али и храном и пићем, а сами грађани су ти који углавном, у преко 40 одсто случајева нуде мито, док службеници у јавној управи "стављају до знања" или непосредно траже новац или нешто друго за "противуслугу". 

У извештају "Корупција на Западном Балкану: подмићивање као искуство становништва", наводи се да су покушајима корупције најизложенији полицајци, лекари, цариници, болничарке, општински службеници катастра и грађевинских дозвола, судије и тужиоци. 

Мито се, додаје се, често нуди и за убрзање или завршетак неког поступка, али и за избегавање казне. 

У извештају УН је наведено и да је корупција за добијање посла у јавној администрацији највише распрострањена на Косову, а потом у Хрватској и БиХ, а најмање у Македонији и Србији.

Највише се гласови за изборе "купују у Босни, на Косову и у Црној Гори, а најмање у Хрватској, Македонији и Србији", наводи се. 

Како је образлажући извештај предочио истраживач УНОДЦ Енрико Бизоњо, у 11 одсто случајева се плаћа мито у контакту с полицијом, а у пет одсто случајева с тужиоцима и судијама, што се сматра јако лошим показатељем за сузбијање корупције и перспективу европске интеграције региона.

Званичник Европске комисије Лоренс Мередит је рекао да ће ЕК још више пооштрити услове везане за владавину права и битку против организованог криминала и корупције и то унети и у годишње извештаје о европским реформама на Западном Балкану. 

Говорећи о овом извештају, извршни директор УНДОЦ Јуриј Федотов рекао је да је борба против корупције у региону Западног Балкана за похвалу, а да подаци из извештаја могу послужити добијању реалног погледа на ситуацију на терену који је од велике важности за борбу против овог феномена. 

Сличног је мишљења и европски комесар за проширење Штефан Филе, који је, како је саопштено, рекао да извештај пружа веома корисну процену ситуације на терену. 

"Највећи изазови у овом региону остају, поред осталих, владавина права и борба против корупције и организованог криминала. Европска комисија прати ово питање са великом пажњом и придаје му велику важност. Без сумње, ово је један од најважнијих критеријума за сваку државу кандидата или потенцијалног кандидата за чланство у ЕУ", навео је Филе.

Корупција се не пријављује

Оно што је посебно забрињавајуће јесте да велика већина грађана који су платили мито ову праксу не пријављује надлежним властима, односно да само један и по одсто грађана пријављује властима случајеве или покушај подмићивањ. Чак тридесет одсто лица сматрају да би то било"беспредметно, да ионако никог за то није брига", а између 20 и 25 одсто њих мисли да је то "уобичајено", да имају користи или да је то учињено "у знак захвалности".