ИЗВОР: Блиц, В. Марић-Брајковић | ФОТО: М. Шуријанац 

Корупција у српском здравству има двоструко већу стопу раста од инфлације

По примању мита, лекари су на првом месту, и пораст се бележи сваких шест месеци. Ова „мала“ корупција не би била могућа да се ти извршиоци не угледају на своје надређене који личну корист стичу на „вишем нивоу”, кроз јавне набавке. Иако се 5.000 функционера у здравству бори против корупције, њен раст је за 12 месеци - 10 одсто - рекао је др Карађиновић

Треба разликовати малу корупцију, која се односи на мито, и велику, која се односи на јавне набавке, али највећи проблем је легална корупција, каже др Карађиновић, која је законом дозвољена и имплементирана у разне законе.

- То су невероватне ситуације, на пример, државни лекар уједно може да буде и приватни, разне ванстандардне услуге којима осигураник додатно пуни касу поред већ редовног плаћеног осигурања, или кад лекар узурпира државну имовину ради стицања користи - наводи саговорник.

Он је подсетио да је од 2000. године у Србији иста странка у Влади држала ресоре здравства и економије и финансија. Велики пропусти настали су и због неуспелих пројеката „Хитна реконструкција 20+1 болница у Србији”, финансиран кредитом Европске инвестиционе банке са 50 милиона евра, и „Реконструкција четири клиничка центра”, финансиран из кредита ЕИБ са 200 милиона евра. Због промене пројеката и разних неправилности, рокови за реконструкцију нису испоштовани.

- Данас смо сведоци стања реконструкција у клиничко-болничким центрима Земун и Звезадара, који трају годинама трошећи енормне суме новца НИП-а и града, а не само Европске инвестиционе банке. А грађани Србије већ отплаћују кредит за, како је наводио бивши министар здравља, „успешно” завршен пројекат „Хитна реконструкција 20+1 болница у Србији“ - казала је професорка Драгана Јовановић, из НВО Доктори против корупције.

Она је упитала и зашто није састављен архитектонско-грађевински програм са свим потребним прорачунима за реконструкцију четири клиничка центра у Србији.

Бајец: Не знамо одакле се црпи новац

Директор Клиничког центра Србије, др Ђорђе Бајец, за све пропусте око реконструкције зграде Поликлинике окривио јединицу за имплементацију Министарства здравља. "Ми нисмо знали, и овог тренутка тачно не знамо одакле се црпе финансије за реконструкцију КЦС, јер то није наш део посла. Ми не знамо ни какво је стање наших објеката јер нисмо стручни да о томе разговарамо. Чак и наша техничка служба нема могућност да улази у такве ствари јер то ради јединица за имплементацију Министарства здравља. Нисмо упознати ни с тренутком расписивања тендера за пројектанта. Нисмо знали ни ко је изабран. Не знамо шта ће се десити када се заврши реконструкција, када будемо добили десетине хиљада квадрата празног простора. То треба да ради Министарство здравља, заједно с јединицом за имплементацију, која је годинама у том послу", објаснио је Бајец.

С. Тодоровић