- Насловна
- /
- Медији о корупцији
- /
- Догађаји
- /
- Мирослав Мишковић и компликовано власништво над Универзал банком
Мирослав Мишковић и компликовано власништво над Универзал банком
Са сајта Центра за истраживачко новинарство Независног удружења новинара Србије
Продукција: ЦИНС (НУНС) и ОЦЦРП
Главни истраживачи: Анђела Миливојевић и Владимир Костић
Истраживачки тим: Драгана Пећо, Стеван Дојчиновић и Бојана Јовановић
Уредници: Јохн Холланд, Бранко Чечен
Након што је Народна банка Србије (НБС) 2006. донела закон по којем свако ко хоће да поседује пет процената банке мора да од ње тражи сагласност и тако прође проверу порекла новца којим купује акције, али и открије крајњег власника предузећа (уместо анонимне оф-шор компаније), захтев два предузећа Мирослава Мишковића је одбијен. Након тога, “Делтина” предузећа су смањила своје уделе у банци и разбила акције у обиме испод пет процената, због чега нису била у обавези да траже сагласност и прођу провере НБС.ЦИНС (НУНС) и ОЦЦРП су открили да два Мишковићева предузећа – по Закону о банкама ипак била један акционар. Народна банка Србије је потврдила да су два предузећа која су чланови исте групе привредних друштава, један акционар. “Делта ђенерали осигурање”, у делимичном власништву Мирослава Мишковића и “Делвел Про”, за који је “Делта холдинг” тврдио да је у саставу другог њиховог предузећа, били су, на тај начин, вероватно заједнички власник више од пет посто “Универзал банке” без сагласности НБС, која није истраживала њихово власништво.
У исто време, предузеће “Ванитy Интернатионал Цорпоратион” са Белизеа, које у региону послује са “Делтом” и, купујући велике количине некретнина користи “Делтине” ресурсе као своје, било је још један посредни власник нешто испод пет посто банке, једине у Србији у којој ни данас ни један власник не поседује проценат који га обавезује на сагласност и проверу НБС. “Ванитy” је, такође, позајмио велику суму новца од још једног посредног оф-шор власника удела у “Универзал банци”.
По закону донетом 2006. године, сваки привредни субјект или лице које жели да поседује пет или више процената удела у власништву банке, мора да поднесе захтев НБС и од ње за то добије сагласност. Директорка Сектора за контролу и надзор пословања банака НБС, Милица Катић је за ЦИНС рекла: “Ово је урађено да би се дисциплина око уласка стицалаца (у власништво над банкама, прим.ред.) подигла на виши ниво. Раније је неко могао да има 14,99 посто (власништва) без наше сагласности, а сада више не може, баш зато да би се власничка структура банака учинила транспарентнијом и да би НБС знала ко управља једном банком”.
Народна банка “стицаоцу” даје сагласност тек након што провери крајње власништво над предузећем које подноси захтев (предузеће може бити у власништву другог, друго трећег и тако даље) и финансијску и пословну прошлост предузећа и његовог власника. “Универзал банка а.д.” је и данас једина од 33 банке у Србији у којој ни један једини власник не поседује више од 4,9 посто акција банке, а тако је било и 2008. године. На тај начин ни један од власника није морао да прође контролу евентуалне међусобне пословне или приватне повезаности (описаних у закону), али и проверу крајњих власника оф-шор компанија које су власнице тих деоница. Милица Катић о томе каже: “Ако би се неко појавио из тих (оф-шор, прим.ред.) зона, а да није рејтингована банка, да нема потребну документацију, неће добити дозволу за рад. Све док не видимо крајњег власника. Крајњи власник је за нас, не адвокатска канцеларија, већ прави власник“.
Мишковић је пре 2008. преко “Делта Маxија”, “Делта Ђенералија” и “Делта Брокера” поседовао нешто испод 15 посто акција “Универзал банке”. Када је донет нови закон, захтев “Делта ђенерали осигурања” и “Делта ђенерали реосигурања” да као “један стицалац” постану власници до десет процената акција банке – одбијен је, потврдила је Народна банка Србије, али и оценила да не треба да достави ЦИНС-у документ о одбијању због тога што садржи податке о бонитету подносилаца затева, што може лоће да утиче на његово пословање.
Одмах затим, “Делтина” предузећа су смањила проценте својих акција у банци. Према годишњим извештајима “Универзал банке”, акционар је остало “Делта ђенерали осигурање” у којем Мишковићев “Делта Реал Естате” има 49 просто власништва.
„То је морало да се уради још 2006. године“, каже Милица Катић. „Сви су морали да се ускладе са правилима новог закона и морали су да сведе своје власништво са 14,99 на 4,99% процената. Они (неки власници „Универзал банке“, прим.ред.) су свесно продали своје власништво изнад 5% да не би дошли под удар нашег закона“. На питање зашто би компанија смањила свој удео у некој банци, Милица Катић каже: „Па вероватно зато што не би испунили услове и не би добили дозволу. Али то морате њих да питате“.
Подаци београдске берзе, међутим, показују да је у исто време, 2008. године, један од власника акција “Универзал банке” био и “Делвел Про”. Ова фирма је у том периоду поседовала 4,966 одсто деоница. Иако се у подацима Агенције за привредне регистре не може пронаћи веза између “Делтиних” предузећа и “Делвел Проа”, интернет презентација “Делта холдинга” из 2008. године каже да је: “Делвел про” предузеће у саставу “Делта ДМД” које се бави велепродајом роба широке потрошње”. “Делта ДМД” је у власништву “Хемсладе Траде Лимитед”, матичне компаније “Делта холдинга”, које је према документацији 2009. било у искључивом власништву и под контролом Мирослава Мишковића. Корпоративне новинеМишковићевог холдинга, “Делта данас”, у јануару 2008. су хвалиле “амбициозне планове” “Делвел Проа”. У јуну 2009. исте новине хвале једног радника “Делвела” као “једног од најбољих запослених млађих од 30 година у читавој Делта групацији”, а сама упосленица почиње своју изјаву са: “Радим у Делти од децембра 2005.”.
Пословни регистар Србије заправо показује да је “Делвел Про” у власништву кипарске компаније “Регинаблуе”. “Регинаблуе” је основана на адреси адвокатске канцеларије Неоцлеоус у Лимасолу, исте која за клијента има – “Хемсладе Траде Лимитед”, према подацима пословних регистара Србије и Кипра. “Делвел-Про” више није ни на списку највећих акционара на веб-сајту “Универзал банке”, а ни на берзи нема података о томе када је ова компанија продала своје акције.
О могућности да су “Делта ђенерали осигурање” и “Делвел-про” превазишли проценат власништва банке који је дозвољен без њене сагласности, Народна банка Србије је у свом одговору на допис ЦИНС-а написала: “…сматра се да ради стицања директног или индиректног власништва у банци које стицаоцу омогућава преко 5 процената гласачких права у тој банци, да правна лица – чланови исте групе друштава наступају као један стицалац. Према томе, уколико су правна лица – „Делта Генерали осигурање“ и „Делвел Про“, чланице исте групе друштава у смислу одредаба Закона о банкама – „Делта Холдинг“ у овом случају, оне ће се сматрати једним стицаоцем“.
Закон о банкама о могућим кривичним делима и привредним преступима
Закон о банкама одређује да су ентитети који пословно зависе једни од других по закону заправо један власник акција и доста прецизно описује више таквих ситуација. Небојша Јовановић, професор компанијског, привредног и берзанског права на Правном факултету Универзитета у Београду о томе каже: “Ако су “Делта” и “Делвел” лица међусобно повезана тако да чине јединствену групацију субјеката, онда ту постоји потенцијално кршење ове одредбе закона. Тада се њихови посебни удели у банци сабирају, јер се они сматрају једним субјектом у који су се удружили да би изиграли прописе о прибављању сагласности од НБС. Повезана лица су таква лица од којих једно (друштво мајка, надређено друштво) има учешће у капиталу једног или више других друстава (подређена, зависна друштва), тако да може да утиче на њихово управљање. Повезана лица су и она која немају међусобно уложен капитал, али су закључила међусобно уговор, по основу којег наступају јединствено према трећим лицима (тзв. картел, или монополски споразум). Значи, ако су “Делта ђенерали осигурање” и “Делвел про” међусобно повезани улагањем капитала или уговором, тако да могу међусобно да утичу на управљање, онда јесу повезана лица. Повезана лица су и ако имају заједничког власника (једног или више), и тако даље”.
Милица Катић о овоме каже: “Када би се десило да откријемо везу и да третирамо више тих фирми које имају испод 5 процената као једног стицаоца који онда има преко 5 посто (власништва, прим.ред.), онда бисмо им наложили да нам траже сагласност за то. Ако испуне услове – О.К, ако не – наложили би им да то власништво отуђе, забранили би да управљају банком и та мала власничка права која имају. Ако то не ураде, санкције за банку су да поништи акциониарски капитал за толико акција које прелазе преко 5 процената. Све преко 5 посто би санкционисали, када би нашли“.
Такав преступ је наведен у Закону о банкама под “кривична дела” (ако лице стиче сопствене акције без претходно прибављене сагласности Народне банке Србије, члан 26. став 1)”, још неколико поступака описаних у закону су наведени под “привредни преступи”, а наведено је и још неколико прекршаја.
У власничкој структури “Универзал банке” из 2008. године, међутим, налазило се још власника који су пословно повезани између себе, али и са предузећима Мишковићеве пословне групе и њиховим менаџерима.
“Ванитy Интернатионал Цорпоратион”, цимерка и сарадница “Делта холдинга”
Ако региструјете оф-шор компанију у Белизеу, готово је немогуће да ико сазна идентитет власника. Ако ипак доспете у обавезу (путем захтева неке националне банке, на пример НБС) да откријете власника, то ће бити адвокат са Белизеа, а какав уговор тај адвокат има са особом која му је дала новац којим је фирма основана и оперише, готово је потпуно немогуће сазнати.
Тако за сада не можемо да знамо ко је власник “Ванитy Интернатионал Цорпоратион”. Знамо, међутим, да “Ванитy” троши огромне суме новца купујући некретните у Србији и Босни и Херцеговини (о чему је ЦИНС објавио посебно истраживање), и да је преко “ћерке фирме” имао удео, такође испод пет посто, у “Универзал банци”. У свим куповинама некретнина које је “Ванитy” преко “ћерки фирми” обавио у Србији, при ступању у посед као заступници у уговорима фигурирају директори предузећа “Делта холдинга”, па је чак и једно од Мишковићевих предузећа гарантовало својом некретнином за посао “Ванитyја”. Оперишући путем компликоване мреже офф-схоре компанија, “Ванитy” је такође дошла у власничку ситуацију у “Универзал банци”.
“Ванитy” је био власник у “Универзал банци” кроз компанију “Феxико”. По подацима Агенције за пословне регистре Србије, “Феxико” је био у власништву “Ванитyја” у лето 2008. и имао удео у власништву “Универзал банке” од 4,9 посто. Али “Ванитy” је био повезан и са другим власницима удела у “Универзал банци” – према документима о зајму поднетим установама у Белизеу, “Ванитy” је позајмио 6,5 милиона евра од две компаније са Британских Девичанских Острва и из Белизеа 2007. године. Једна од њих,“Луце Интернатионал Инвестментс”, по подацима са берзе, поседује 4,76 посто акција “Универзал банке”. Друга компанија која је “Ванитyју” дала позајмицу, “Ригхт Старт Тецхнологy”, поседује фирму “Латиум д.о.о.” из Београда који је по подацима привредног регистра и берзе 2008.поседовао 4,9 посто “Универзал банке”. Власничке структуре ових компанија су непознате.
Закон каже да ће се “једним стицаоцем” власништва сматрати, између осталог и два ентитета која су повезана “тако да постоји могућност да се услед погоршања или побољшања финансијског положаја једног лица погорша или побољша финансијски положај другог или других лица”, а НБС процени да “постоји могућност преноса губитка, добити или кредитне способности”. “Ванитy” је, дакле, имала један удео кроз “Феxико”, а дуговала је велику суму новца “мајци фирми” власника другог удела.
Народна банка Србије, која је једина надлежна за детаљно тумачење Закона о Банкама, о односима ових бивших и садашњих власника “Универзал банке” каже: “Сама чињеница да постоји одређени дужничко – поверилачки однос између два лица (у смислу позајмљивања, односно дуговања новца) није довољан да би се закључило да између тих лица постоји таква повезаност да је могуће да се услед погоршања или побнољшања финансијског положаја једног лица погорша или побољша финансијски положај другог или других лица, односно да постоји могућност преноса губитка, добити или кредитне способности“.
“Феxико” и “Латиум” више нису наведени као акционари у извештајима “Универзал банке” и из доступне документације није јасно када су то престали да буду.
Тадашњи адвокат “Неоцлеоуса”, адвокатске канцеларије са Кипра која је заједничка за више компанија везаних за “Универзал банку”, Олег Езов, био је и главни адвокат “Ванитy Интернатионал Цорпоратион”. Подаци из пословног регистра показују да је компанија две недеље по оснивању унајмила Езова као саветника и почела да купује вредне некретнине у Србији (ЦИНС је о томе објавио посебну причу). Према подацима суда у Белизеу, акције Ванитyја су у једном тренутку биле у потпуности стављене под контролу адвоката Езова.
Портпарол за “Неоцлеоус” изјавио је да је Езов радио у московском представниству фирме, али је напустио компанију 2008. године. Сам Езов није био доступан за коментар.
Занимљива је улога Адема Хамзе, који је према документима са Белизеа био директор тамошњег “Ригхт Старт Тецхнологy” (који је “Ванитyју” позајмила 6,315 милиона евра 2007.) од јуна 2001, а истовремено био извршни директор “Делта Интернатионал” компаније из Москве. У мају ове године, Хамза је био члан управног одбора “Универзал банке”, али као представник “Делта Ђенерали” осигурања. На то место је изабрануместо Радмиле Бајевић, менаџерке “Делта инвестментса”. И данас је Адем Хамза у управном одбору “Универзал банке”, али овог пута као“независни члан”. По Закону о банкама, независни члан се бира да би штитио права малих акционара. У “Универзал банци” нема великих акционара. Адем Хамза је и данас члан управног одбора у једној руској фабрици целулозе која је била у власништву “Делта Интернатионал”, а био је и извршни директор “Делта Интернатионал Москва” и није познато да ли још увек ради у тој компанији. Компанија “Ригхт Старт Тецхнологy”, чији власник је непознат, имала је као власник београдске фирме “Латиум” 4,9 одсто акција у “Универзал банци” у време када су акционари били и “Делта ђенерали осигурање”, “Делвел Про” и “Феxико”.
Универзал јединствена међу српским банкама
“У Србији постоје 33 банке, али је “Универзал” једина у којој сваки акционар поседује 4,99 посто акција или мање. На тај начин избегавају правило о пријави власништва,” рекла је за ЦИНС Милица Катић, Директорка Сектора за контролу и надзор пословања банака Народне банке Србије. “Та информација чак постоји и на интернет презентацији Универзал банке. Све друге банке имају велике акционаре којима је то одобрено после обавезних провера њихових финансија и историје пословања”.
Катић каже да Народна банка није знала за “Ванитy” и компаније које су поседовале 4,9 посто док их није контактирао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
“Ако дођемо до сазнања да постоји повезаност између тих ентитета, ми ћемо реаговати,” рекла је. “Наравно да је могуће да је пет компанија у поседу од по пет посто заправо двадесет пет посто власништва, или десет са по пет посто, на који начин би преузели контролу. Ако постоји сумња (да један ентитет контролише више од пет процената без сагласности НБС, прим.ред.), ми ћемо то и проверити.”
Професор Небојша Јовановић каже да непријављено поседовање више од пет посто компаније, чак и преко мањих филијала, представља прекршај Закона о банкама.
“Ако је НБС преварена у погледу стварног и крајњег власника великог дела акција у банци, (акционар) би могао да изгуби власништво и право гласа над акцијама,” рекао је он.
У међувремену се међу власницима “Универзал банке” појавио још један ентитет са адресе адвокатске канцеларије “Неоцлеоус” – “Тwидел Холдингс Лтд”. Још увек је један од власника и “Луце Интернатионал Инвестментс” са Британских Девичанских Острва, који је позајмио новац бившим власницима банке.
Мирослав Мишковић је, преко Делтине канцеларије за односе са јавношћу, одбио да да коментар.