Извор: Глас јавности

Аутор: Екипа Гласа јавности

мај 2005. 

Господин Лабус је, као потпредседник Савезне и Републичке владе, учесник у неколико случајева где је држави начињена огромна штета, и то је неспорно. Савет је очекивао његову оставку због одговорности у обављању јавне функције у тим случајевима, независно од евентуалне његове одговорности

Верица Бараћ, у интервјуу за Глас, ексклузивно открива да Влада Србије има намеру да укине Савет, ко су тајкуни у Србији које штити влада, о продаји Мобтела, Лабусу, приватизацији...

- Влада може да укине Савет, и јасно је да постоји намера да она то учини. Министарство правде је мењало текст Националне стратегије за борбу против корупције пошто је усаглашен са експертима ОЕБС-а, СЕ и са Саветом за борбу против корупције.

Текст су променили тако да из стратегије потпуно искључе наш савет. Такође, стални и све већи проблеми које Савет има у коришћењу средстава предвиђених за његов рад Законом о буџету за 2005. годину, такође су јасан знак да ова влада не жели да Савет ради свој посао. Постојање Савета владе за борбу против корупције је доказ да она жели да ради транспарентно, и да жели да се бори против корупције. Отуд је несхватљиво да, у земљи која има овако велики проблем корупције и потпуно онемогућену борбу против ње, влада не само што не осећа одговорност за такво стање већ спречава и да се о проблему корупције отворено говори.

Који су то проблеми с буџетом Савета?

Велики део буџета, више од четири милиона динара, Савет не може да користи, јер је тај новац распоређен на квоте на које он нема право. Проблем се појавио прошле године, јер одлука о оснивању Савета предвиђа да његови чланови могу бити и запослени у влади. Нико од чланова Савета није запослен у влади, међутим у буџету све време постоји квота за чланове Савета из редова владе, са које се не може користити новац за било какве друге намене.

Да ли сте позвани на разговор са члановима Владе Србије због тврдњи да је она центар корупције, јер штити тајкуне?

Нисмо добили никакав позив, иначе Савет жели да разговара са владом о свим овим питањима. Потпуно смо спремни, јер смо ми саветодавно тело владе, које жели да помогне влади у борби против корупције. Кад кажем влада, не мислим на конкретан кабинет, већ на владу као орган извршне власти који је најодговорнији за стање у земљи, у свакој области, а посебно за борбу против корупције. Ми смо све своје извештаје радили за владу. Сматрамо да је основни проблем то што влада не чини довољно да се сузбија корупција, чак је и сама кршила законе у одређеним случајевима које ми сматрамо веома драстичним.

У којим случајевима?

Случај Националне штедионице, односно продаје пословног простора ЗОП-а, приватизација Ветеринарског завода, кршење уговора и закона при продаји удела "Југоремедије" и акција "Књаза Милоша". Уместо да је влада по ступању на дужност предузела мере, јер приватне банке бесплатно користе најексклузивније пословне просторе у земљи, они су отишли много даље, продали су пословни простор Националној штедионици и другим банкама у поступку који је незаконит и веома личи на корупцију.

То је простор од неколико хиљада квадрата бившег ЗОП-а, најбољи пословни простор у овој држави. У време објављивања огласа о продаји пословног простора, рок за достављање понуда потенцијалних купаца био је свега осам дана, што је прекратко, немогуће је направити понуду за такву једну куповину у тако кратком року. Уобичајени рок је 60 дана. Због тога смо писали премијеру Коштуници да стопира продају пословног простора јер је, очигледно, била реч о огласу на који могу да се јаве само они за које је продаја и припремљена, односно они који су претходне три године бесплатно користили тај пословни простор.

Уместо одговора Савету или позива на разговор, портпарол владе одговара Савету. Срђан Ђурић саопштењем за јавност, у којем износи да рок није био осам дана, да Влада Србије са купцима преговара већ шест месеци, чиме је само потврдио да је оглас био намештен. Иначе, све везано за Националну штедионицу, од оснивања до продаје пословног простора, један је преварни посао. Направљена је приватна банка од државних ресурса.

О Мобтелу

Мобтел је продат Аустријанцима. Да ли је то могуће ако нису решени власнички односи и да ли је најава продаје Мобтела Алфа групи била "испипавање пулса" јавности?

- Поновна вест, да сад неко други купује БК трејд, а да не знамо шта је било са претходном куповином и да ли је уопште било, најбоље потврђује нефункционисање наших институција. У оснивачком уговору Мобтела уговорено је да БК трејд не може продати своје акције ако претходно не понуди јавном предузећу и добије сагласност од Владе Србије и министарства за економске односе са иностранством. Значи, ове институције морају знати о чему се заправо ради и предузети све мере да држава не претрпи штету. Власнички односи су решени у уговору, могу се мењати сагласношћу странака или одлуком суда. Држава је пропустила много прилика да на законит начин реши одређене проблеме у Мобтелу и успостави поштовање уговора и закона, макар да се ове четири године добит дели према пропорцијама из уговора.

Сви говоре тајкуни. Ко су ти људи? Имају ли имена?

- У нашем извештају пише и то није никакав тајни податак. Данас су највећи акционари у Штедионици Вук Хамовић и Војин Лазаревић, који су, такође, значајни акционари у Евроаксис банци у Москви. У тој банци је господин Динкић, у време док је био гувернер НБЈ, повећавао девизне резерве које су биле уплаћене још у време Милошевића, и служиле су за избегавање међународних санкција према СРЈ.

Уместо да тај улог повуче, односно да пропише начин како би се тај улог постепено повлачио, гувернер Динкић је наставио да га увећава. Реч је о несигурној банци, у којој ниједна држава не би држала своје девизне резерве. У овом тренутку, Србија у тој банци има преко 25 милиона долара резерви. Због несолидности банке, ММФ овај новац не сматра девизним резервама држава.

Све ове чињенице изнете су и на Анкетном одбору поводом извоза струје, где је, такође, речено да ЕФТ увози 80 одсто струје за ову државу, да постоје велике малверзације са угљем на депонијама, да се чак просипа вода из акумулација да би се увозила струја... Рад одбора је добар пример поремећеног односа између извршне, законодавне и судске власти. Да је парламентарна власт заиста највиша законодавна власт у земљи, она би инсистирала да извршна власт све те наводе објасни, а правосуђе би, на основу изнетих података, покренуло кривичне поступке.

Хамовић и Лазаревић нису једини?

- Карића да поменемо код Мобтела. Као и понашање министра за капиталне инвестиције Велимира Илића, који је Карићев коалициони партнер. Целу прошлу годину влада је пропустила да било шта учини у Мобтелу, јер надлежни министар ништа није предузео и то су чињенице. Влада је формирала комисију која је имала задатак да утврди власничке односе у Мобтелу, којој је Мобтел одбио да достави тражене податке. Министар Илић је био дужан да покрене питање одговорности некога ко не сарађује са владином комисијом, али то није урадио.

Значи, Веља Илић кочи!

- Министар није предузео законом прописане радње. За нечињење министра, влада је морала да тражи објашњење. Али то је та прича о феудализацији власти у Србији. Партије на власти су поделиле зоне утицаја за одређене области, а затим својим члановима деле положаје као плен. Као да влада не одговара за целокупно стање у земљи. Премијер је одговоран и за рад владе, и за питања која су у делокругу ресорних министарстава, одговоран је и парламенту и грађанима.

Да ли покушавате да се видите са премијером Коштуницом и да му објасните да је влада центар корупције, јер штити тајкуне?

- Наша комуникација иде преко генералног секретаријата. Ми смо три месеца чекали разговор о Националној штедионици. У том разговору са премијером Коштуницом и министром Динкићем, ништа нисмо успели да решимо, влада сматра да је све законито урађено. Премијер је потврђивао речи министра финансија. Ми и даље сматрамо да такво кршење закона и прописаних процедура веома личи на корупцију. Уосталом, и УБПОК је истраживао овај случај, али је непозната судбина извештаја.

Да ли се плашите сусрета са Лабусом, јер сте затражили његову смену и оптужили да је актер у три велике афере (шећер, Сартид, Национална штедионица)?

- Било ко да ради јавни посао, он за њега треба јавно да одговара. Не видим никакав разлог за љутњу. Ми нисмо ни суд ни полиција, ми заиста не знамо да ли је ту неко крив, односно да ли је намерно погрешио. То треба да одговори правосуђе. Господин Лабус је као потпредседник Савезне и Републичке владе учесник у неколико случајева где је држави начињена огромна штета, и то је неспорно.

Савет је очекивао оставку господина Лабуса због одговорности у вршење јавне функције за случајеве у којима је држави била нанета велика штета, независно од евентуалне личне одговорности господина Лабуса. Због шверца шећера и злоупотребе преференцијала ЕУ, ова држава је добила санкције. Питања одговорности за шверц шећера и санкције, остала су неразјашњена. Ми не говоримо о кривици, јер је то кривично-правна материја, већ о осећању одговорности у вршењу јавног посла.

Да ли постоји нека нетрпељивост, јер сте били кадар Г17?

- То су бесмислене ствари. Корупција нема партијски предзнак. Савет се бави, пре свега, системском корупцијом и сматрамо да је она основни разлог зашто овде нема напретка у стварању институција и поштовању законитости.

Шансе за ЕУ

Да ли има шансе да Србија потпише Споразум о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ кад има оволико корупције?

- Корупција је један од важних елемената испуњености услова за придруживање. Србија мора да промени законе, да омогући независан рад судства и тужилаштва и да их ослободи политичког притиска. Доношење Закона о јавним набавкама био је први корак, док други није направљен, односно нија основана независна ревизорска институција која ће контролисати планирање набавки и реализацију уговора о набавкама. С друге стране, Уредбом о снабдевању полиције руши се тај систем који је макар био почео да се гради. Влада отвара простор за корупцију, јер за МУП од краја марта више не важи Закон о јавним набавкама. Тако нећемо моћи у Европу.

Да ли мислите да се већи део новца који је изнет из земље у претходном периоду вратио кроз приватизацију?

- Да бисте имали приватизацију у којој се поштују закон и уговор, морате, поред приватизационих закона, донети и неке друге законе и створити институције које прате приватизацију и омогућавају да она буде по закону, а једна од области, која је пре свих морала бити уређена, јесте спречавање прања новца.

Ми смо се у Савету сусретали са неколико примера где је могуће да је било прања новца, на пример при продаји акција "Књаз Милоша". Не знамо ко је ФПП Балкан Лимитид и како је, уместо стратешког партнера као што је "Данон", "Књаз Милош" купио "оф- шор" инвестициони фонд. Пре две године предлагали смо Влади Србије да се створе законски услови да "оф-шор" компаније не могу да учествују у приватизацији. Међутим, то није прихваћено.

Сада видимо како су ти финансијски центри јаки да отерају једног стратешког партнера као што је "Данон". Или случај "Југоремедије", где је једна мала фирма из Македоније, "Јака 80", купила неколико пута већу "Југоремедију". О чему се ту стварно ради, да ли се ради о прању пара, чији је то капитал? Ми смо сву документацију, коју смо имали везано за евентуално прање новца у куповини удела "Југоремедије", доставили Управи за спречавање прања новца, али до данас нисмо добили никакав одговор и не знамо да ли их је добио УБПОК.

Код "Југоремедије", где имате очигледно кршење прописа - Министарство привреде је пре годину дана, у поступку надзора над радом Акцијског фонда, утврдило да је било кршења прописа, и издало налог Акцијском фонду за поништење оба уговора са "Јаком 80" - али до данас ништа није покренуто.

Стално истичете сумњиву продају "Сартида", док министри причају да је то одличан посао, јер је сада ово предузеће највећи извозник у Србији.

- То је погрешан став, јер се овде ради о начину на које је купљено ово предузеће. Они који су у томе учествовали морали би да одговарају.

Да ли мислите да су Американци дали неком мито?

Можда страни партнер ништа о томе не зна, могуће је да су они купили "Сартид" мислећи да је поступак продаје законит. Важно је рећи да је тзв. "велика корупција" много суптилнија од примања и давања мита. Чешће се ту ради о трговини утицајима. Стечај "Сартида" је, пре свега, показао потпуну зависност судске власти од извршне, што је и логично у земљи где судијама све зависи од извршне власти - напредовање у каријери, стан...

Да ли се ишта променило у сузбијању корупције у односу на период пре петог октобра?

- Учињени су значајни помаци, међутим не и довољни. Усвојени су основни антикорупцијски закони - Закон о јавним набавкама, Закон о финансирању политичких странака, Закон о спречавању сукоба интереса и Закон о доступности информација. Велики је проблем што се тај систем не дограђује, што нема решености државе да се избори са корупцијом, већ се систем мало дограђује, па мало руши. Велика промена јесте направљена, довољно је само да се запитате ко је пре 5. октобра говорио о спречавању сукоба интереса? Ипак, та промена која се десила ни изблиза није довољна да би се у Србији створиле институције владавине права у држави, а са оваквом корупцијом то је скоро немогуће.

Примам пензију и накнаду за рад
Да ли је легално да поред пензије примате и плату?

- У Савету не примам плату. Ја сам у пензију отишла са 48 година, а у Савету примам накнаду за свој рад, као и други чланови Савета. Нико од нас није професионално ангажован у Савету. Ја сам пензионерка, остали чланови Савета су у радном односу, већином професори универзитета. Пре две године, постигнут је договор са владом да Савет предлаже влади свој буџет и да у буџет Савета буду унете и накнаде за рад чланова Савета.