Извор: Дневник

Аутор: М.Стајић

мај 2005.

Савет за борбу против корупције дигао је глас што је без икакве консултације с радном групом која је припремала Нацрт антикорупцијске стратегије Министарство правде овај документ суштински променило. Између осталог, у ,,пречишћеној” верзији текста Савет за борбу против корупције потпуно је избрисан.

- Све ово што се догађа показује јасну намеру Владе Србије да угаси Савет за борбу против корупције. У образложењу свог поступка Влада наводи како нам није потребно више тела за борбу против корупције. На другој страни, стручњаци Савета Европе су закључили управо супротно, јер су уочили да је корупција у Србији такве природе да се против ње треба борити у што ширем фронту, с обзиром да она представља главну кочницу за стварање демократских институција - изјавила је за ,,Дневник” председница Савета Верица Бараћ.

Очекујете ли да ће вам у скорој будућности Влада Србије ,,захвалити” на сарадњи?

- Не мислим да ће Влада то урадити баш на тај начин, јер има ,,суптилније” методе. Међутим, већ сама чињеница да су нас најпре позвали да учествујемо у изради националне стратегије, а онда нас из ње избацили, говори о њиховом ставу према институцијама уопште. Реч је о класичном наступу с позиције силе. У сваком случају, ако је Влада одлучна у намери да игнорише препоруке и извештаје Савета, онда је заиста боље, а и поштеније, да га једноставно укине.

Да ли је овакав став Владе заправо одговор одговор Лабуса и Динкића на тешке речи које сте ка њима упутили у последње време?

- Вероватно има и тога. У Влади уопште постоји потпуни анимозитет према критичком ставу. Негативна оцена се просто не дозвољава. Рецимо, не само да о нашем извештају о Националној штедионици у Влади уопште није било разговора, већ су поједини министри посегли за најпростијом дисквалификацијом чланова Савета. Исто је било и код ,,Сартида”, извоза шећера, ,,Југоремедије”, Ветеринарског завода... Како ћемо уопште створити пут ка борби против корупције ако не признајемо да она постоји? Ако не желимо да заједно отворимо причу о томе ко је све учествовао у аферама, ко сноси одговорност и које све институције нису радиле законом предвиђен посао?

Стиче се утисак да би Влада била најсрећнија када би Савет само постојао на папиру с тим да ништа не ради?

- Они такав став имају и према другим институцијама. Сви се сећамо какав је био однос Владе према Комисији за хартије од вредности, парламентарном телу које су буквално натерали да промени своје решење. Или, колико сада може бити независна и одговорна Агенција за приватизацију након што су на онако бруталан начин сменили бившег директора Бранка Павловића? У сваком случају, наши извештаји су рађени са најбољом демократском намером да се помогне Влади у борби против корупције. Јер, није корупција само када неко узме новац. У Србији је то много суптилнији проблем, пошто су овде на делу разне трговине утицајима. И ако се та питања не покрену и не заузме јасан став о најпре политичкој, а онда и другим видовима одговорности, онда ћемо у овој позицији бити јако дуго. А то значи на ивици провалије у коју тек што не склизнемо.

Заједнички именилац свих напада на Савет јесу тврдње да сте прекорачили овлашћење изношењем у јавност „недоказивих података и инсинуација”?

- Сви извештаји Савета су достављани Влади, с тим што су били доступни и и јавности, јер се налазе на нашем сајту. И јако бих волела да разговарамо о томе шта су у тим извештајима инсинуације, а шта недоказиви подаци. Јер, ако не функционишу институције за утврђивање одговорности, онда увек можете да се суочите са изјавама попут оне министра Динкића, који доказ за тврдњу да је у случају Националне штедионице и продаје пословног простора ЗОП-а све у реду налази у чињеници да није покренут ниједан судски поступак. Ако то у Србији неко заиста сматра неоспорним доказом, онда стварно имамо различите аршине гледања на правду и истину.

Када се зна да је пракса српског парламентаризма да независна тела бира по неколико година - подсетимо се само случаја Радиодифузне агенције - значи ли то да ће Србија, са евентуалним гашењем Савета, практично остати без контролних антикорупцијских тела?

- Вероватно ћемо доћи у такву ситуацију ако јавност и сви ми будемо дозволили да се Влада и даље понаша овако како се понаша. Њима је најлакше да кажу: донећемо закон и направићемо државну анртикорупцијску агенцију. А онда прође неколико година - и ништа. У Србији, рецимо, нико не контролише закључене уговоре о јавним набавкама јер три годинама чекамо независно ревизорско тело. Било како било, када је премијер Коштуница формирао кабинет, у коалиционом споразуму странака које сада чине Владу посебно је наведена борба против корупције и подршка Савету. Ето, испоставило се да су то само празне приче.