Извор: Бета

децембар 2006.

БЕОГРАД - Председница Савета за борбу против корупцијеВерица Бараћ изјавила је у интервјуу за ,,Чисте руке” поводом петогодишњице радатог саветодавног тела Владе Србије, да је Влада, после извештаја Савета о Националној штедионици, прекинула сваки контакт са Саветом и посветила се припремама да га укине, као и друге антикорупцијске институције.

,,Влада је престала и формално да одговара на наше дописе, о сарадњи да и не говоримо.Мислим да је суштински проблем који Влада има са Саветом заправо начин на који Савет разуме корупцију. Влада жели да корупцију сведе на узимање и давање мита, на кривично-правни проблем, док ми инсистирамо на томе да је корупција у Србији проблем урушених институција које нису у стању да омогуће владавину закона, односно да је борба против корупције заправо борба за успостављање снажних и независних институција. Влади, што је Национални инвестициони план (НИП) учинио очигледним, одговарају слабе институције,одговара јој систем који омогућује владавину уз помоћ корупције, систем који омогућује неконтролисано расипање буџетских средстава за потребе предизборнекампање министара, као што је НИП”.

- На који начин ће НИП допринети порасту корупције?

,,НИП је по својој суштини коруприван, то је наметање партијског интереса, ради победе на изборима и останка на власти, опшем интересу, улагању у националне пројекте у строго прописаном поступку. Основна идеја НИП-а јесте да Г17 пређе цензус, а остали су га прихватили и обрадовали се, јер ни они немају ништа против поспешивања корупције зарад останка на власти. Притом, међународне финансијске институције поричу основну премису за улазак у НИП - да у буџету Републике Србије постоји суфицит. Суфицит је, једноставно, ,,направљен” тако што држава није извршавала своје обавезе. За тако велика улагања каква предвиђа НИП, морао је бити донет посебан закон, којим би се уредио поступак рангирања и јасни критеријуми за избор пројеката, институције које ће спровести поступке и институције за контролу”.

-Шта су највећи учинци Савета у протеклих пет година?

,,Савет је у протеклих пет година заступао концепт борбе против корупције који подразумева успостављање независних институција, владавину закона и поштовање прописаних процедура. Настојали смо да помогнемо Влади да припреми основне антикорупцијске законе и стратегију за борбу против корупције, и тако створи институционалниоквир за борбу против корупције. Прописи су у међувремену донети, али са великим изменама у односу на првобитно предложене текстове, у односу на идеје и Савета и стручне јавности, са изменама које су законе често учинуле у одређеним сегментима непримењивим.

С друге стране, Савет је у протеклих пет година урадио велики број извештаја о случајевима крупне корупције - о шверцу шећера и приватизацији шећерана, о Националној штедионици, Мобтелу, стечају Сартида, најкарактеристичнијим случајевима корупције у приватизацији, попут Југоремедије и Ветеринарског завода, и многим другим. Сматрали смо да је важно да на конкретним примерима покажемо какве су препреке за успостављање независних институција, колико су велики притисци финансијских и политичких центара моћи на институције да оне остану у зависном положају у каквом су биле и у време бившег режима, у време владавине уз помоћ корупције. Чињеница да су ипак донети основни антикорупцијски закони, и да је формирана јавност о питањима која су овим законима требало да буду решена - финансирање политичких странака, јавне набавке, спречавање сукоба интереса, доступност информација од јавног значаја - веома је важан успех борбе против корупције у последњих пет година. Такође, мислим да је недавна правоснажна пресуда којом је поништена докапитализација Југоремедије, велики успех у борби против корупције, веома значајан корак ка стварању независног правосуђа, који је постигнут пре свега доследном и солидарном борбом радника-акционара те фабрике да се на законит, а не неки други начин, изборе за своја права, али и радом других актера у јавности, међу којима је и Савет за борбу против корупције”.

- Да ли треба мењати законску регулативу која се односи на борбу против корупције

,,Основни антикорупцијски закони се примењују већ неколико година и сада је из праксе јасно где су добри, а где их треба мењати. У области јавних набавки, основно је да почне да ради независна државна ревизија, односно да се успостави контрола планирања набавки и контрола реализације закључених уговора у набавци, и да се комисија за заштиту понуђача измести из управе, и да добије потребну независност и самосталност, пре свега према Влади. Закон о финансирању политичких странака се мора потпуно променити, али се претходно мора нормирати шта је политичка странка и које критеријуме треба да испујнава да би то била. Ситуација кад постоји 360 странака, јасно говори да закон није добар. Важећи закон се неће лако променити, или ће се после њега тешко донети добар, кадар да почне да сузбија корупцију у овој области, јер проблем лошег закона као што је овај је што ствара лошу праксу и навике које се тешко мењају. Применом овог закона омогућено је странкама да добијају огроман новац из буџета, без икаквих обавеза и контроле. Тако су грађани из пореза издашно финансирали радикале и социјалисте, истовремено покушавајући да се реше тешког бремена који су им они оставили, и често немајући довољно средстава за те активности”.

- Колико су грађани помагали у борби против корупције?

,,Допринос грађана борби против корупције је суштински, јер без њихове заинтересованости за решавање проблема корупције сваки напор је узалудан. Проблем са грађанским антикорупцијским иницијативама у Србији је то што су често организационо слабе и недовољно артикулисане, али и недовољно повезане и солидарне у заједничкој борби. Савет је настојао да помогне овим иницијативама колико је могао, али ме веома чуди однос међународних организација које делују у Србији, а које су својевремено дале кључну подршку невладиним организацијама у борби против бившег режима, да сада немају слуха да подрже грађанске иницијативе које ту борбу најдоследније настављају, у смислу да се боре за изградњу демократских институцуја и владавину закона”.

- У којем државном органу, односно служби има највише корупције?

,,Корупција је проблем система, недоследно спроведене поделе власти, што је реликт партијског јединства власти, које се сада се манифестује као вишепартијска партијска држава, и тешко је рећи у ком државном органу има највише корупције. Сматрам да је положај Владе у оваквом систему власти суштински проблем који генерише корупцију.Влада има огромну власт, огромну моћ без икакве контроле. Сведоци смо да парламент није у стању да контролише Владу, јер посланици нису преставници грађана, већ партија, то је и нови устав потврдио. Парламент је пре више од године дана усвојио закон о независној ревизорској институцији, чланови парламентарног одбора за финансије су, заједно са експертима радили на изради закона, али парламент није имао снагу да се избори за почетак рада те институције. Ми смо и даље једина земља у Европи која нема независну ревизорску институцију, односно нема екстерну ревизију ни буџета, ни јавних фондова, ни јавних предузећа, али ни контролу финансирања политичких странака, нити контролу планирања јавних набавки и контролу реализације уговора закључених у јавним набавкама. Уз сву кампањску ларму о борби против корупције, нема помена да не постоји институција која контролише финансирање политичких странака и баснословно скупих кампања. Када би постојао механизам који би открио ко све то финансира, који део долази из буџета, који од тајкуна, а који од криминала, кад би ти подаци били објављени, ми би смо преко ноћи остали без политичких странака и без кампање и избора”.

- Да ли се у предизборним кампањама борба против корупције злоупотребљава ?

,,Злоупотребљава се, и то управо од оних учесника у кампањи који су до сада отежавали борбу против корупције, уместо да је подрже. Странке које чине ову Владу у одласку, у свом коалиционом споразуму пре три године између осталог потписале су да ће подржати борбу против корупције и рад Савета за борбу против корупције. Те исте странке су у међувремену, почеле да траже начин да Савет укину, али да то не изгледа као укидање, већ као унапређење антикорупцијске борбе. Тада је Министарство правде из текста Националне стратегије који је усвојила радна група за израду овог документа, избацило део везан за регулисање односа Савета и новог тела, и такав измењен текст дало Влади на усвајање, и поред противљења радне групе. Данас се у предизборбој кампањи помпезно најављује оснивање јаке антикорупцијске агенције која ће хапсити министре и одузимати имовину стечену корупцијом. Тај мутант, којим се обмањују бирачи, нигде не постоји, корупција је кривично дело, и мора бити у надлежности неколико различитих институција - полицијске истраге, оптужења у надлежности тужилаштва, и суђења у надлежности судова”.