После достављања Извештаја Влади, Савет је добио додатна документа од Националне штедионице-банке а.д. и Народне банке Србије. Национална штедионица је приложила и осврт на нацрт Извештаја, у намери да оспори наведене чињенице. Мишљења смо да допунски материјали и аргументи само потврђују налазе Савета, али ради отклањања било какве нејасноће овде се даје кратак коментар банчиних ставова.

Национална штедионица-банка у свом осврту на Извештај тврди:

1. да четири правна лица – Пима, Дајнерс клуб, Принципал и Сквадра – нису повезана лица и да су то само «претпоставке» Записника контроле НБС и «наслућивања» Управе за спречавање прања новца;

   Савет је имао у виду оба документа приликом састављања Извештаја и сматра да чињенице које је констатовала Управа за спречавање прања новца (прилог 1 Извештаја) јасно указују на повезаност правних лица, што је и сама Управа експлицитно нагласила (тачке 6,7, 8 на страни 7).

2. да ни један купац акција није стекао акције путем банчиног кредита;

   Савет је у Извештају цитирао Записник контроле коју је НБС спровела од 07.03.2003. до 24.04.2003. (прилог 3, страна 17), према коме је Банка одобрила краткорочни кредит Дајнерс клубу иако је предузеће «високо задужено краткорочним кредитима», односно «дугорочна и краткорочна финансијска равнотежа је изразито погоршана у 2002. години услед коришћења краткорочних кредитних извора за дугорочне пласмане у повезана правна лица». Да ли је поменути комитент користио краткорочне кредите Банке за куповину акција, или за отплату кредита којим су купљене акције, о томе Савет нема никаквих сазнања и не може се изјаснити и поред пружања на увид картица кредитних рачуна код Банке.

3. да није била привилегована додељивањем исплате старе девизне штедње, јер тај посао обавља на терет сопствених прихода и у више наврата је вршила исплату из сопствених средстава; 

   Као потврду својих ставова Банка је приложила дијаграм аванса за исплату старе девизне штедње, који је добијала у 2003. и 2004. години из републичког буџета. Оба дијаграма јасно показују да је Банка у далеко дужем периоду била у плусу него у минусу, што уз чињеницу о веома скупом новцу у истом периоду говори о значајној добити за Банку. Иако ово није једина банчина добит од поменутог посла, Савет сматра значајнијом чињеницу да је посао добијен без јавног надметања.

4. да је само једна од 18 банака које су бескаматно користиле депозите НБС;

   У прилогу је Банка дала преглед стања депозита НБС на њеним рачунима из чега се види да је износ депонованих средстава током 2002. био већи од оног који је констатован у Извештају (крај године).

5. да је трошкове обуке и преквалификације радника ЗОП-а Банка сама сносила и то доводи у везу са додељивањем пословног простора на бесплатно коришћење, те изражава намеру да, сходно Закључку владе од 27.05.2004, откупи пословни простор и опрему.

   Савет сматра да је нечувено да се најбољи пословни простор у држави, који се налази на најбољим локацијама у више градова и комплетно је опремљен, а који је у државној својини, додељује на бесплатно коришћење приватној банци. Још је чудније да се уместо раскида овог неповољног споразума, привилегованим корисницима нуди могућност избора између откупа пословног простора и преноса акција у власништво Републике. Прописани рок за подношење пријава је тако кратак да се на конкурс очигледно могу пријавити само постојећи корисници простора који су знали да ће конкурс бити расписан. Све ово још једном потврђује да се Национална штедионица-банка а.д. налазила, и још се налази, у изразито привилегованом положају, што указује на корупцију на највишем нивоу.

У Београду,
9. децембра 2004.

Преузмите документ у пдф формату
Преузмите Ворд документ