Савет за борбу против корупције анализирао је обимну документацију у вези са функционисањем противградне одбране у Републици Србији, као и рад Републичкогхидрометеоролошког завода (РХМЗ). Представка коју је Савету упутио актуелни помоћник директора за противградну одбрану указује да постоје бројни нерешени проблеми у тој области. Постојећа методологија одбране од града и нетранспарентан рад РХМЗ-а стварају простор за појаву великих злоупотреба и корупције.

Влада Србије и надлежна министарства, и поред огромних средстава која се за те намене издвајају из Буџета, ни ове године нису успели да заштите пољопривредне произвођаче од великих штета, које је усевима нанео град. Главни разлог је то што у Србији не постоји јасна стратегија одбране од града, као ни контрола новца који се у те сврхе троши.

Одговорни у РХМЗ-у тврдили су након великих непогода, које су ове године уништавале летину широм Србије, да усеви нису сачувани, јер РХМЗ нема довољно средстава за набавку противградних ракета, иако се за те намене, из буџета, годишње издваја невероватних 10 милиона евра. Да се поштују законске процедуре и да Србија одбрану од града обавља у складу са европском регулативом, издвојена средства била би потпуно довољна за заштиту усева од градоносних непогода. Овако, без контроле рада РХМЗ-а, долази до незаконитог трошења новца, док летина остаје готово потпуно без заштите.

Из документације која је достављена Савету види се да је само због непостојања евиденције о броју купљених и утрошених ракета, у претходном периоду причињена штета од преко 8,5 милиона евра. Коначна штета била би много већа, када би се израчунали губици који настају због непоштовања Закона о јавним набавкама. Наиме, да је ове године спроведен тендер за набавку ракета, оне би коштале 20 хиљада динара по комаду, а не око 30 хиљада, колико је плаћено, и било би их довољно. Осим тога, споран је и квалитет наведених ракета, јер за састав реагенса и сребро-јодида, не постоји права контрола.

Поред проблема који прате набавку, контролу, евиденцију и начин испаљивања ракета, велики проблеми се јављају и у функционисању и одржавању радара. Наиме, радарску мрежу у Србији чине метеоролошки радари постављени на десет локација, чија технологија датира с почетка 70–тих година прошлог века. Уз то, током једне контроле је установљено да је на појединим објектима радарских центара постављено више од 430 антенских уређаја и друге комуникационе опреме, као што су примопредајне радио станице, рачунарске мреже са серверима, модеми и неидентификовани електронски уређаји непознатих власника и нејасног порекла. Како, међутим, не постоје прецизни подаци колико је тачно уређаја постављено без икаквих уговора и потребних сагласности Владе и Дирекције за имовину, не знају се ни праве размере штете настале по основу неплаћања реалних закупнина, као и апсолутног неплаћања по том основу.

Због свега наведеног, Савет је у допису премијеру Мирку Цветковићу упозорио да ће, уколико се настави са уходаном деценијском праксом, да се средства за одбрану од града троше без контроле и било каквог упоришта о постојању ефикасне одбране од града, огромну корист, као и до сада, имати само појединци, а да ће држава само на име одштете трошити око четири милијарде динара годишње. 

Допис који је Савет за борбу против корупције упутио премијеру Мирку Цветковићу налази се у прилогу.

Преузмите Извештај РХМЗ у пдф формату
Преузмите Известај РХМЗ у Ворд формату