Novim izveštajem Saveta za borbu protiv korupcije o reformi pravosuđa skrenuta je pažnja Vladi na nepravilnosti u načinu donošenja pravosudnih zakona, u uvođenju javnog beležništva i u radu izvršitelja.

Javnim beležnicima su data izuzetno široka, monopolistička ovlašćenja koja garantuju visok prihod, a izbor javnih beležnika je kompromitovan ublažavanjem pravila o polaganju notarskog ispita i nezakonitim radom komisije koja je predložila kandidate za prve notare. Komora izvršitelja je osnovana protivno odredbama Zakona o javnom beležništvu jer nije ispunjen uslov da prvih 100 imenovanih notara osniva Komoru. Pored navedenog, Zakon o javnom beležništvu je u mnogome u suprotnosti sa drugim sistemskim zakonima poput Zakona o privrednim društvima.

Savet je istraživao i rad izvršitelja, i utvrđeno je da Komora izvršitelja ne dozvoljava izvršiteljima da učestvuju u javnim nabavkama. Sa druge strane komunalna preduzeća ne sprovode javne nabavke u postupku angažovanja izvršitelja, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Utvrđeno je da komunalna preduzeća raspodeljuju predmete izvršiteljima vrlo selektivno.

Savet je utvrdio i da nesuspenzivno dejstvo prigovora na zaključak izvršitelja često rezultira nesavesnim radom izvršitelja, zbog čega najviše ispaštaju dužnici.

Država mora imati pravo na deo dobiti notara i izvršitelja jer im je poverena javna služba i taj deo mora biti realno određen na osnovu odgovarajućih merila i kriterijuma, a nikako paušalnom ocenom predlagača zakona

Donošenje sistemskih pravosudnih zakona po hitnom postupku i bez javne rasprave rezultira lošim zakonskim rešenjima, koja se često menjaju i dopunjuju. Set pravosudnih zakona iz 2008. godine je donesen po hitnom postupku i doveo je do neuspešne reforme pravosuđa i pada poverenja u pravosuđe. Praksa donošenja zakona na ovaj način nastavlja se i danas a kao jednu od posledica imamo i preko 120.000 odloženih suđenja u septembru i oktobru zbog obustave rada advokata.

Izveštaj možete preuzeti ovde.