Izvor: B92 Blog

Autor: Rodoljub Šabić

Tražilac informacije je podneo organu vlasti zahtev za slobodan pristup informacijama. Tražio je: akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, podatke o broju zaposlenih i njihovom rasporedu, i akt kojim su utvrđeni kriterijumi i merila za izbor članova ispitnih komisija, mentora, predavača i sl.

Organ vlasti je ,,ćutao”.

Tražilac informacije je po proteku zakonskog roka od 15 dana podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik je povodom žalbe zatražio od organa vlasti da se u roku od 3 dana izjasni o navodima žalbe, posebno o razlozima nepostupanja po zahtevu.

Organ vlasti je i dalje ,,ćutao”.

Poverenik je doneo rešenje kojim je organu vlasti naložio da u roku od 3 dana tražiocu da tražene informacije.

Organ vlasti je i dalje ,,ćutao”.

Tražilac informacije je, po proteku ostavljenog roka, zatražio od poverenika da započne postupak administrativnog izvršenja svog, po zakonu konačnog i obavezujućeg rešenja.

Poverenik je postupajući po zahtevu, u skladu sa zakonom, ,,dozvolio izvršenje rešenja” i pozvao izvršenika, organ vlasti, da u naknadnom roku od 2 dana postupi po nalogu pod pretnjom zakonom predviđene novčane kazne.

Organ vlasti je tada, konačno postupio po nalogu poverenika.

Ovakve ,,priče” o besmislenom trošenju vremena, papira, novaca, živaca… radi ostvarivanja već na prvi pogled nespornog prava, nažalost nisu retkost.

Ipak, nešto ovu konkretnu priču čini ,,posebnom”, da baš ne kažem karikaturalnom. Radi se o učesnicima. I to ne o tražiocu informacije, iako je reč o Savetu Vlade Republike Srbije za borbu protiv korupcije, jer koliko god paradoskalno zvučalo, već smo ,,navikli” da on često (preko 100 intervencija poverenika) mora tražiti pomoć Poverenika za informacije. Reč je o ,,organu vlasti”. Jeste da smo na besmislene, ružne priče u kojima neki organ vlasti sa tražiocima informacija ,,komunicira” tako da, kršeći zakon, usput počini bar tri kažnjiva prekršaja [uopšte ne postupi po zahtevu u predviđenom roku (čl.46. tač.8), u ostavljenom roku ne postupi po konačnom i obavezujućem rešenju poverenika (čl.46. tač.14), nema izrađen i objavljen Informator o radu sa propisanom sadržinom (čl. 47), u kome bi tražene informacije morale biti dostupne svima] donekle i ,,navikli”. Ali, bilo bi zbilja previše da se ,,navikavamo” i na to da takvu ,,komunikaciju” upražnjava i organ čija glavna uloga je da dodatno, specijalno obrazuje kadrove čiji posao je da štite pravo - Pravosudna akademija.