Izvor: Novosti

Autor: V. Crnjanski Spasojević, G. Čvorović

Od podmićivanja nije „operisan“ ni zapad, ali kod njih gro para ide na krupnu korupciju. Kod nas uveden red u javnim nabavkama. Zemlje u regionu krasi podmitljivost u zdravstvu, pravosuđu...

EVROPSKA unija godišnje na korupciji gubi 120 milijardi evra, a naša zemlja oko 600 miliona. Do pre dve godine ovaj broj je, prema procenama Delegacije EK u Srbiji, išao i do milijardu, ali je, prema podacima Uprave za javne nabavke, uvođenjem izvesnog reda u ovu oblast gubitak skoro prepolovljen.

I dok je u EU korupcija uglavnom bazirana na slaboj kontroli trošenja novca iz raznoraznih fondova, ovde je, pored krupne korupcije u javnim nabavkama, i dalje veoma rasprostranjeno sitno mito. Tako je, recimo, manje od 10 procenata Britanaca imalo nekog dodira sa podmićivanjem, dok kod nas 26 odsto otvoreno priznaje da su oni ili članovi njihovog domaćinstva „podmazivali“ lekare, profesore, policajce ili javne službenike u poslednjih godinu dana.

U zemlje u kojima je manje od pet odsto ljudi punilo džepove državnim službenicima, spadaju Australija, Belgija, Kanada, Hrvatska, Danska, Finska, Norveška, Portugalija, Španija... U grupi do 10 odsto spadaju Slovenija, Švajcarska, SAD, Bugarska, a mi smo u istoj grupi sa BiH, Kolumbijom, Grčkom, Litvanijom, Moldavijom, Turskom, Venecuelom, Peruom, Paragvajem... Najgori su Liberija i Sijera Leone, gde je 75 odsto nacije davalo novac i poklone u zamenu za uslugu.

Podaci „Transparentnosti Srbije“ za prošlu godinu pokazuju da je naša zemlja druga u regionu po postotku onih koji tvrde da su morali da „podmazuju“. Prva je BiH (28 odsto građana), a iza nas su Makedonija (17 odsto) i Hrvatska (4 odsto).

EGZOTIČNOU zemljama EU posebno se prati korupcija u farmaceutskoj industriji, odnosno nekim lekarima se zamera da pri izdavanju recepata favorizuju one proizvođače lekova koji im zauzvrat plaćaju seminare na egzotičnim destinacijama. O ovoj vrsti korupcije sve glasnije se priča i u Srbiji. Pod korupcijom se na Zapadu podrazumeva i konflikt interesa, bespravno stanovanje po privilegovanim cenama, istovremeno spajanje više javnih funkcija ili izbegavanje plaćanja poreza...

Karakteristično za sve zemlje zapadnog Balkana jeste da je najogrezliji u korupciji biznis sa nekretninama. Na drugom mestu u BiH su zdravstvo i policija, u Hrvatskoj i Srbiji zdravstvo, a u Makedoniji policija. Prema podacima „Transparentnosti“ za prošlu godinu, naši građani su priznali da su najčešće mito davali za nekretnine (26 odsto), zatim zdravstvu (21 odsto), pravosuđu (18 odsto), policiji (16 odsto), i obrazovanju (15 odsto). Ovi podaci bitno se razlikuju od podataka od pre tri godine, kada je u školstvu završilo 4,1 odsto novca od korupcije, pravosuđu 13,2 odsto, zdravstvu 12,7 odsto, policiji 14,8, nekretninama 6,5... Svi procenti su u dramatičnom porastu za samo tri godine.

- Svuda postoji i sitna i krupna korupcija, samo su pojavni oblici različiti - kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“. - EU je specifična upravo zato što kao nadnacionalna institucija ima veliki iznos subvencija za razne namene, a to nosi velike korupcione rizike. Zato imaju službu „Olaf“, koja ne samo da kontroliše tokove novca, već i potencira da države koje primaju donacije imaju razvijene mehanizme kako da kontrolišu njihovo trošenje.

Problem, po njemu, sa korupcijom u našoj zemlji je što nemamo snažne kontrolne mehanizme. Ono što se godišnje pojavljuje u izveštajima državne revizije samo je vrh ledenog brega:

- Pored direktnog plaćanja, naročito je razvijena razmena usluga. Recimo, da neko ne da činovniku novac za građevinsku dozvolu, već mu obezbedi neku drugu uslugu ili povoljnost - naglašava Nenadić.

Agencija za borbu protiv korupcije je lane, prema rečima direktora Tatjane Babić, dobila više predstavki nego u prethodne tri godine zajedno!

- Stiglo nam je više od 1.600 predstavki, što je za 400 više nego u sve tri prethodne godine. U samom vrhu su one koje se odnose na pravosuđe, a zatim na javnu upravu, gde imamo i prijave u oblasti zdravstva, prosvete, javnih nabavki... Kad primimo predstavku, ispitujemo osnovanost navoda, a u slučaju sumnje da je izvršeno krivično delo prosleđujemo je javnom tužilaštvu. Vrlo često se, budući da nemamo inspekcijska ovlašćenja, obraćamo Budžetskoj inspekciji, koja takođe ima problem sa nedovoljnim kapacitetima, što dodatno produžava postupak - kaže Babić.

Od 177 zemalja, „Transparensi internešenel“ je Francusku lane rangirao na 22. mesto po rasprostranjenosti korupcije. Naša zemlja bila je 72. Prosečan Francuz je oslobođen briga da li će mu u bolnici, na ispitu ili pri kupovini stana „tutnuta“ novčanica omogućiti bolji tretman, ali zato su relativno često suočeni s aferama iz političkog života, koje ukazuju na nelegalno sticanje novca za kampanje i druge stranačke aktivnosti.

Prema nedavnom istraživanju, samo jedan odsto Francuza je izjavilo da se njihovo preduzeće susretalo sa zahtevom da bar jednom plati mito, ili kako ga tamo zovu - „lonče vina“. Situacija na jugu zemlje ipak je nešto drugačija, pa je nedavno u Marselju rasformirana čitava policijska jedinica, jer su pojedine pripadnike podmićivali lokalni šverceri. Korupcionaških afera bilo je i u Nici i na Korzici, u oblasti stambene izgradnje. U medijima se povremeno pojavljuju i priče o lobistima koji pokušavaju da potkupe poslanike za eventualne olakšice u zakonodavstvu za svoju branšu.

LOBIRANjE

U „Transparentnosti Srbija“ apostrofiraju kao probleme u našoj zemlji i kršenje antikorupcijskih zakona, vaninstitucionalnu moć političkih stranaka, koja se odražava na rad celog javnog sektora, nedovoljno transparentno donošenje odluka, neuređeno lobiranje, nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju broj situacija u kojima može da dođe do korupcije...