IZVOR: Večernje novosti, G. Bulatović

U nekadašnjim društvenim preduzećima koja su neuspešno privatizovana zvanično je zaposleno oko 100.000 radnika, od kojih neki ne obavljaju nikakav posao. Od toga je oko 15.000 zaposlenih u firmama kod kojih su raskinuti ugovori o privatizaciji - otkriva za "Novosti" Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

Kakva će biti sudbina radnika u ovim firmama?

- Postojeći model privatizacije je u velikoj meri iscrpeo svoje mogućnosti. Sva društvena preduzeća su makar jednom ponuđena na prodaju, ali kupaca, u ovom trenutku, nema. Trudimo se da kroz profesionalizaciju procesa prelaznog upravljanja, odnosno postavljanjem stručnih zastupnika državnog kapitala u ovim firmama sačuvamo njihovu imovinu i, ukoliko je to moguće, da održimo proces proizvodnje.

Da li je možda bolje da se firme koje nemaju budućnost i koje niko neće ugase nego da im država veštački održava život?

- Svaki slučaj se mora gledati posebno. Zastupnici državnog kapitala procenjuju održivost daljeg poslovanja ovih preduzeća i sigurno je da će tamo gde je to opravdano predložiti gašenje i likvidaciju. U tom slučaju vrši se prodaja osnovnih sredstava firme i donose mere na tržištu rada za stručno usavršavanje otpuštenih radnika. Ali, postoje firme gde je moguće održati proizvodnju u nekim delovima, pa se, u tim slučajevima, ide na donošenje planova za saniranje održivih delova preduzeća i njihov finansijski oporavak. A, naravno, tamo gde je moguće Agencija ulazi u restrukturiranje firme sa ciljem da u potpunosti oporavi navedenu kompaniju i da je učini atraktivnom za buduće kupce.

A nove forme privatizacije...

- U saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i SIEPA, počeli smo da primenjujemo nove forme privatizacije u okviru postojećeg zakonskog okvira. Tako smo neke neuspešne privatizacije uspeli da pretvorimo u uspešne, kao što su, recimo, investicije "Jura korporacije" u fabrici "Zastava elektro" u Rači, ili "Benetona", koji je uložio u preporod niškog "Niteksa".

Kada će se okončati proces odvajanja perspektivnih od bespovratno izgubljenih firmi?

- Mi ne oročavamo čitav postupak. Jednostavno, taj posao se radi od slučaja do slučaja, sa namerom da se okonča što kvalitetnije.

Šta će se dešavati sa firmama uhapšenog vlasnika "Nibens grupe" Mila Đuraškovića?

- Od ukupno 13 kompanija koje čine "Nibens grupu" šest njih su pod ingerencijom i kontrolom Agencije za privatizaciju zbog praćenja izvršenja ugovornih obaveza. Posle hapšenja vlasnika "Nibens grupe" javile su nam se poslovne banke, kojima Đurašković duguje oko 110 miliona evra i koje su predložile da one plate i angažuju profesionalni menadžment koji će koordinirati rad svih preduzeća iz tog sistema. Očekujemo da se to uskoro i dogodi. Činjenica je da se ovaj posao malo odužio, ali je bankama, očito, trebalo vremena da se usaglase. Mislim da je dobro da upravljanje ovim firmama preuzmu oni kojima je veoma stalo da one rade.

Ovih dana se Agenciji, ipak, javlja dosta firmi koje sarađuju sa kompanijama iz "Nibens grupe" i svi traže da poništite kupoprodajne ugovore koji su pravljeni sa Đuraškovićem?

- Raskid pojedinih privatizacionih ugovora mogao bi da bude deo rešenja. Ima takvih zahteva, ali i ti koji traže raskide ugovora znaju da to ne bi donelo boljitak ni njima a ni zaposlenima u "Nibens grupi", kojih ima oko 5.300.

BESPLATNE AKCIJE NA JESEN

Kada će početi podela besplatnih akcija "Telekoma"?

- Očekujemo da organi "Telekoma Srbije" završe tehničke pripreme za taj proces i da se od zatvorenog transformišu u otvoreno akcionarsko društvo. Računamo da je realno da raspodela tih 22 odsto akcija ove kompanije započne na jesen. Do tada će biti okončana i procedura izmena Zakona o besplatnim akcijama, što će omogućiti i raspodelu novca iz Akcionarskog fonda.