Vorldfin nije radio kako se radi u svetu. 

U dnevnom listu „Danas“ od 9. septembra ove godine objavljen je tekst pod naslovom „Vorldfin je radio kako se radi u svetu“ u kojem je autor, zaklanjajući se iza bezimenih „berzanskih  stručnjaka“, izneo niz neistina, koje stvaraju pogrešnu sliku ne samo o radu Saveta za borbu protiv korupcije, već i o nezakonitostima u postupku preuzimanja akcija Luke Beograd 2005. godine. Zbog toga Savet za borbu protiv korupcije očekuje od autora i uredništva ovog dnevnika da u prvom narednom broju objavi odgovor u vezi sa pomenutim tekstom.

Krivičnu prijavu koju je Savet za borbu protiv korupcije, na osnovu konkretne dokumentacije, podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal, bezimeni „berzanski stručnjaci“ u pomenutom tekstu pokušavaju da zamagle i relativizuju zaklanjanjem iza navoda koji su često zloupotrebljavani od strane naših političara - da se „tako radi svuda u svetu“. Problem ovog teksta jeste u tome što se upravo tako ne radi u svetu! A ako se radi, zbog čega onda „berzanski stručnjaci“ nisu stali imenom i prezimenom iza svojih tvrdnji?

Odgovor je jednostavan – zbog toga što nigde u svetu (ako je svet Evropa) ne može jedno preduzeće koje nema imovinu, koja nema izveštaje o poslovanju, koje nije registrovano za lučku delatnost, koje nema svoju poslovnu banku (a koje u svetu imaju veoma značajnu ulogu u sprečavanju pranja novca) i čiji osnivači nemaju nikakvu odgovornost za obaveze svoje firme, da kupi Luku koja predstavlja dobro od opšteg interesa u svakoj zemlji, bez obzira u čijem vlasništvu se nalazi. 

Kada „berzanski stručnjaci“ tvrde da se tako radi u svetu, zašto ne navedu konkretan slučaj da je negde u svetu takva fiktivna ili „školjka“ firma, kako je nazivaju sami tajkuni, kupila luku, uz koju još želi da prisvoji i stotine hektara gradskog građevinskog zemljišta? Netačno je da je u svetu uobičajeno da se firma osniva da bi obavila samo jedan posao, odnosno da bi kupila akcije za  matično preduzeće, kako se to navodi u tekstu lista Danas (videti u prilogu). Jer, ako u celom ovom poslu nije bilo postupaka i namera kojim se prikrivaju razne nezakonitosti, zbog čega se onda matično preduzeće, ukoliko ispunjava sve potrebne uslove, ne bi pojavilo kao preuzimalac akcija Luke?

„Berzanski stučnjaci“ ne shvataju da ovde osnovni problem nije Vorldfin i njegove nezakonite radnje, jer firme poput Vorldfina mogu da osnivaju svi, već je suština problema u državi koja ne štiti delatnost od opšteg interesa, koja ne štiti državnu imovinu i koja omogućava „nepristojno“ bogaćenje određenim ljudima i njihovim „školjka“ firmama, jer poreklo njihovog novca nikada nije htela da ispita.

Kada se „berzanski stučnjaci“ upinju da nas ubede kako su sve to normalni poslovi i uobičajeni načini bogaćenja u svetu, onda je samo trebalo da odgovore na jedno jedino pitanje - da li svako onaj ko osnuje firmu sa ulogom od 31.000 dolara, a koja nema sklopljen ni jedan jedini posao, koja za svoje obaveze nema nikave garancije ni od osnivača, ni od banke (odnosno poseduje garanciju datu drugom pravnom licu), može da kupi firmu od 40 miliona evra, a da, pritom, nije Beko ili Mišković?
 

Tekst objavljen u listu Danas 09.09.2010. [pdf]