Izvor: Dnevnik

Autor: LJ. Malešević

Građani Srbije mnogo očekuju od najavljenog zakona o poreklu imovine jer se nadaju da bi država najzad mogla stati na put onima koji lično mnogo imaju, a na to ne plaćaju porez, niti na pravi način dokazuju kako su sve to stekli.

Pri tom, građanima je sasvim svejedno da li je reč o bogatom biznismenu, političaru, estradnoj ličnosti, kriminalcu... No, valja podsetiti na to da i bez tog zakonskog akta, na koji se čeka već deceniju i po, država može „delati” i utvrditi koliku ko imovinu ima i na šta plaća ili ne plaća porez i naterati ga da to učini.

Naime, Savet za borbu protiv korupcije je pre dva meseca upozorio Vladu Srbije na to da pod hitno preduzme zakonom previđene mere za oduzimanje imovinske koristi od privatizacije u protekle dve decenije, zahtevajući da se primeni član 92 Krivičnog zakonika. U tom članu, koji se odnosi na uslove i način oduzimanja imovinske koristi, navedeno je da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće, počinilac će biti obavezan da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

U istom članu navedeno je da će se imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeti i od pravnog ili fizičkog lica na koja je preneta bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. Na kraju, istaknuto je i da će se oduzeti imovina ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za nekog drugog.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović, koja je i jedini forenzički računovođa u Srbiji, objasnila je za „Dnevnik” da se lako može utvrditi šta je bilo u bliskoj prošlosti, dodajući da je to za finansijske forenzičare posao najnižeg stepena komplikovanosti.

– Finansijski forenzičar je uskospecijalizovanjo zanimanje koje objedinjuje znanje iz računovodstva, revizije, finansija, istražnih tehnika, kao i poznavanje pozitivnih zakonskih propisa – rekla je Miroslava Milenović.

– Finansijski forenzičar u Tužilaštvu pomaže i ima sposobnost da idenfikuje sve kriminalne radnje s finansijskog aspekta uz minimum informacija. U našem zakonu trenutno se pod pojmom finansijska istraga posmatra vrlo uzak pojam – pronalaženje imovine za one za koje se pretpostavlja da su počinili neko krivično delo. No, finansijske istrage treba posmatrati šire, onako kako se to čini u celom svetu, a to su istrage svakog finansijskog kriminala.

Da bi se moglo utvrditi poreklo imovine, smatra ona, osim političke voljem, koja je presudna, država mora imati obučene tužioce, koji moraju imati odgovarajući tim. Pod timom podrazumeva dobro obučene policijske inspektore, zatim one koji rade u drugim državnim institucijama, kao što su Poreska uprava, NBS, carina, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privatizaciju, Agencija za borbu protiv korupcije...

– Samo ako postoji takav tim koji prati savremene tokove, kako u pranju novca, tako i u manipulacijama finanijskim izveštajima, može se utvrditi odakle nekom novac i imovina i da li postoji raskorak između onoga što prijavljuje i onoga što skriva. Povrh toga, tom timu treba obezbediti samostalnost u radu, odnosno da ono što utvrde, bilo da je reč o političarima, bilo privrednicima ili prestupnicima, bude i procesuirano, a ne zakopano u fiokama i predmet političkih nagodbi i reketa – zaključila je Miroslava Milenović.

Da se precizira šta se uzima

Bez zakona o poreklu imovine postojala je zakonska mogućnost da se oduzme imovina onima koji su je stekli na nezakonit način.
Najavljenim zakonom, koji ne može i ne sme biti u suprotnosti s Krivičnim zakonikom, samo će bliže biti određeni uslovi i način oduzimanja imovinske koristi tako što će se, osim postojećih odredbi, precizirati i da se imovina oduzima svima koji nisu prijavili porez na ono što stvarno imaju i za šta nemaju dokaz da je legalno kupljeno.