Izvor: Blic

Autor: Snežana Krivokapić

Biznismen iz Odžaka Borisav Lilić je poljoprivredno dobro „Ratkovo“ u Odžacima sa 2.000 hektara zemljišta na koje je imao samo pravo korišćenja i prodao ga hrvatskom „Žito Osijeku“ za 13 miliona evra. To je 26 puta viša cena od one koju je platio Lilić.

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, objašnjava za „Blic“ da je u ovom slučaju glavni propust napravila Agencija za privatizaciju, na čijem čelu se tada nalazio bivši premijer Mirko Cvetković, koja prilikom prodaje poljoprivrednog dobra „Ratkovo“ nije razdvojila državno i društveno zemljište.

- Na taj način je kupac upisao pravo privatne svojine na državnoj svojini i nakon toga prodao firmu dalje strancima, što je protiv Ustava - objašnjava Vasilićeva za „Blic“.

Ona objašnjava da Agencija može zajedno sa zgradama, štalama i ostalom imovinom da prodaje takozvano društveno, ali ne i državno zemljište koje je van prometa. U ovom konkretnom slučaju uopšte se prilikom prodaje nije znalo šta je jedan, a šta drugi oblik vlasništva, čime je praktično kupcu Borisavu Liliću omogućeno da, čim je isplatio poslednju ratu od 434.000 evra, dođe sa priznanicom u katastar u Odžacima i prevede ovo zemljište na sebe.

U ovom konkretnom slučaju i Ministarstvo poljoprivrede je stalo na stranu Saveta za borbu protiv korupcije i katastru uputilo dopis u septembru ove godine da se sporno zemljište vrati pod državno okrilje budući da je kupac dobra mogao samo da koristi, ali ne i da otuđi više od 2.000 hektara.

Vasilićeva, međutim, upozorava da ovo nije usamljen slučaj među 156 poljoprivrednih preduzeća koja su dosad privatizovana.

- Ni u slučaju ostalih preduzeća „Srpski Miletić“, „Bački Brestovac“, „Zmajevo“, „Bački Maglić“, „Lovćenac“, „AK Subotica“ i „Mali Iđoš“, Agencija nije utvrdila šta čini kapital koji je predmet prodaje niti je izdvajala državno i zadružno poljoprivredno zemljište iz društvenog kapitala koje je na prodaju - navodi ona.

Prekontrolisati katastre

Savet zatražio od Ministarstva poljoprivrede da i u drugim slučajevima utvrdi da li je i ko nakon privatizacije beležio u katastar državno zemljište kao svoje, kao i da takve greške ispravi. Pomenuta preduzeća raspolažu sa 600 do 2.000 hektara zemljišta.