IZVOR: Dnevnik, Lj. Malešević

Prošlo je više od mesec dana od kada je Evropska komisija od srpskih vlasti zatražila da se ispita privatizacija više od 20 preduzeća da bi se utvrdilo da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijuma, ali još uvek nema informacija o tome da li je posao preispitivanja počeo niti o kojim je firmama reč. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać odmah po prispeću zahteva iz Evrope ocenila je da „nema ko da proveri muljanje”, dodajući da ne očekuje da će privatizacije preduzeća u Srbiji biti istražene.

– Savet odavno ukazuje na broje sporne privatizacije i o tome je Tužilaštvu dostavljao dokumentaciju, ali do sada nije sprovedena nijedna istraga. Savet je dostavio izveštaje o nezakonitim privatizacijama i predstavnicima Evropske unije, koji su proveravali rad nezavisnih institucija u Srbiji. Provera spornih privatizacija u Srbiji na zahtev Evropske unije pokazaće da institucije koje su nadležne da sprovedu istragu niti su nezavisne niti za to imaju mogućnosti i kapaciteta – ocenila je Verica Barać.

Želeći da dopuni svoje prethodne izveštaje u kojima je ukazao na korupciju u privatizaciji, Savet za borbu protiv korupcije je nakon pisma iz Evropske komisije Vladi Srbije dostavio i izveštaj o poslovima štetnim po „Azotaru” iz Pančeva, ali i dalje čeka odgovor iz srpskog kabineta. Uz izveštaj i dopis u kojem se Vlada Srbije i drugi nadležni organi pozivaju da obave kontrolu takozvanih asimetričnih ugovora koji se potpisuju na štetu „Azotare” iz Pančeva, ali i Direkcije za robne rezerve – što, kako se ističe, predstavlja tipičan primer korupcije koji ne može da postoji bez sprege s menadžmentom preduzeća – Savet traži da se obavi kontrola spornih ugovora, ukupnog poslovanja „Azotare„ i utvrdi odgovornost zastupnika kapitala Radosava Vujačića, i JP „Srbijagas”, koje je u ugovorima imalo ulogu jemca.

Uz bogatu dokumentaciju, koja je sastavni deo izveštaja, ukazuje se na to da „Azotara„ zadužuje pod nepovoljnim uslovima te da je reč o ugovoru o robnom zajmu između nje i preduzeća „Viktorija logistik” od 17. marta prošle godine i ugovoru između „Azotare„ i preduzeća „JU point„ od 6. aprila iste godine. Iz tih ugovora, tvrdi Savet, proizlazi da je „Azotara„ od „Viktorija logistika” pozajmila pšenicu po 12 dinara kilogram da bi je desetak dana kasnije prodala preduzeću „JU point„ po ceni nižoj od devet dinara kilogram. U oba slučaju ugovore u ime „Azotare„ sklapao je privremeni zastupnik kapitala Radosav Vujačić koga je, kako se ističe, na tu funkciju postavila Agencija za privatizaciju. Kada je Savet tražio od Agencije za privatizaciju objašnjenje, 24. septembra prošle godine dobio je odgovor u kojem je, između ostalog, navedeno da ona u trenutku slanja dopisa „nije mogla da stupi i kontakt s privremenim zastupnikom kapitala zbog toga što je istom određen pritvor u krivičnom postupku te stoga nije u mogućnosti da pribavi od zastupnika kapitala poseban izveštaj u pogledu zaključenih ugovora”. Zbog toga je Agencija, kako je navedeno u dopisu, ove ugovore prosledila MUP-u da bi se utvrdilo da li u zastupnikovom postupanju ima elemenata na osnovu kojih bi bio iniciran krivični postupak. U međuvremenu, navodi Savet, Vujačić je pušten iz istražnog zatvora i dostavio je Agenciji izvešeštaj o postupanju „Azotare„ po ovim ugovorima.

Savet posebno ukazuje na to da se u ovim ugovorima pojavljuje JP „Srbijagas”, matično preduzeće „Azotarinog„ zastupnika kapitala Vujačića, te da ga u ovim poslovima zastupa generalni direktor Dušan Bajatović, a to JP ima ulogu jemca jer je „Azotara„ najveći dužnik upravo prema njemu. Zato Savet traži da se posebno ispita kakav je interes rukovodio direktora „Srbijagasa” Bajatovića da svojim potpisom garantuje da će „Azotara„, koja je u trenutku potpisivanja spornih ugovora njegovom preduzeću dugovala čak 70 miliona evra, biti u mogućnosti da ispuni obaveze iz ugovora vredne 15 miliona evra. Osim toga, traži i odgovor na pitanje koji je interes jednog javnog preduzeća da ulazi u štetne poslove, prebacujući teret tih štetnih ugovora na drugo javno preduzeće i građane Srbije.

U zaključku Izveštaja koji je Savet poslao srpskom premijeru traži se da se pod hitno ispitaju ugovori o prodaji pšenice između „Azotare„ i „Viktorija grupe„ i „Azotare„ s Direkcijom za robne rezerve, ali i nekih drugih jer, kako se ističe, ovo nisu jedini štetni ugovori koje je ovo preduzeće potpisalo. Ovakvi brojni primeri, dodaje se, stvaraju utisak da je upravljanje preduzećima nakon raskida privatizacionih ugovora, baš kao što je neretko bio slučaj i sa samim procesom privatizacije, pre svega u funkciji političkih i ekonomskih interesa pojedinaca i partija, a ne u interesu preduzeća, države i njenih građana.