IZVOR: Dnevnik


Dok su ćutali i bogatili se a drugi upirali prst u njih i njihovo sve veće bogatstvo, vlast je prećutno aminovala da im je sve dozvoljeno dok i ona od toga ima koristi.

Upozorenje svojih savetodavnih tela i boraca protiv korupcije, koji su otvoreno bacali rukavicu u lice ističući da je korupcija u Srbiji sistemska i da počiva u samom političkom vrhu države, vlast je odbijala ćutanjem ili čak i odbranom krupnih kapitalista. 

No, sada je došlo vreme da ti isti krupni kapitalisti progovore i gle čuda, istim jezikom kao i borci protiv korupcije! Tako jedan od najbogatijih ljudi Srbije Milan Beko bez imalo uvijanja i premišljanja reče da je politička oligarhija u Srbiji zauzela feudalizovanjem sve krupne nacionalne resurse.

– Reket se kreće odozgo prema dole i toliko je opasnija društvena pojava. Danas su u Srbiji svi izloženi plaćanju određenih obaveza, odnosno “reketa” na svim društvenim nivoima – kod odlaska kod lekara, odlaska u katastar, u opštinu, prema javnim predizećima do viših nivoa državne uprave. Pri tom reket i korupcija idu različitim smerovima, iako će iznosi novca koji su uključeni biti manje-više isti – rekao je Beko.

U ovu njegovu ocenu, jer on to najbolje zna, ne treba ni sumnjati. Dodao je još Beko da je vrednost kapitala privatnih preduzeća, dakle i njegovog, porasla upravo u vremenu kada je Srbija demokratizovana, otvorena i u prisustvu najvećih priliva kapitala, od 2000. godine do danas. Drugim rečima, hteo je da ovdašnje borce protiv korupcije koji svakodnevno gladnom i bednom narodu obećavaju da će statiti na glavu toj aždaji koja razara državu, podseti na to da su mu oni u protekloj deceniji omogućili da ima to što ima a ne da to pripisuju vremenu pre njih i time skidaju odgovornost sa sebe što današnji krupni kapitalisti imaju jahte, avione, palate a radnicima koji im stvaraju toliki profit daju platu od 150 evra mesečno.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže za naš list da su došla strašna vremena kada Milan Beko može javno da priča o korupciji u vlasti i kada on dobija priliku da proziva one koji su mu omogućili enormno bogaćenje i kršenje zakonskih pravila. 

– Mi godinama ukazujemo na to da korupcija počiva u vlasti i da je vlast njen generator, ali to niko neće ni da čuje, a kamoli da nešto preduzme da bi se situacija promenila – kaže Verica Barać. – Zbog toga što su svi koji žive na našoj grbači ostali gluvi i nemi, ovaj čovek sada priča o korupciji, privilegijama i reketu. Očigledno sada njemu nešto gori pod nogama, odnosno preti mu opasnost da mu nešto što je mislio da je lako i za malo para dobio bude oduzeto pa bi sada da ide našim putem i ponavlja ono što nije ništa novo za obične smrtnike jer su nam oni, za razliku od onih u vlasti, poverovali. No, to što su nam građani poverovali nije urodilo plodom jer oni ništa, uostalom kao ni mi, ne mogu, a oni koji mogu – nisu hteli jer su igrali u istom kolu s Milanom Bekom.

Naša sagovornica izražava sumnju u to da sukob između vlasti i krupnog kapitala zaista postoji i veruje da je više reč o njegovom fingiranju da bi se javnosti predstavilo da je došlo vreme za hvatanje u koštac s korupcijom, a zapravo od toga nema ništa.

– Davno smo mi u dokumentima, još od Akcionog plana koji je usvojen 2006, zapisali da ćemo menjati sistem koji počiva na korupciji, a u proteklih pet godina ništa u praksi nismo učinili. Različitim izjavama predstavnika vlasti i krupnog kapitala građani se pokušavaju zbuniti a da je u pitanju čvrsta namera i odluka izvršne vlasti da stane na put korupciji, ona bi samo sprovodila zakone i ništa ne bi javno nagoveštavala i pretila. Onda bi ti na koje se zakon primenjuje takođe morali da ćute jer bi odgovarali za sve ono što su u proteklim godinama nezakonito, uz pomoć vlasti, učinili. Jer da je pravde i zakona, taj isti Milan Beko bi odgovarao za Luku „Beograd„, „Novosti„ i za mnoge druge stvari. On bi već bio procesuiran, a sud bi već utvrdio da je počinio korupciju, a ona jeste krivično delo, pa samim tim mora biti i sankcionisana. Ovako smo u situaciji da je u Srbiji korupcija potpuno nekažnjiva za vrhove političkih stranaka, za tajkune iz Miloševićevog i vremena posle njega, za sve ključne ljude. To je dovelo do toga da je korupcija potpuno razorila naše institucije i da ovakve i slične izjave predstavnika krupnog kapitala, ali i visokih državnih funkcionera, predstavljaju više marketniški trik nego stvarnu promenu u ponašanju. Na kraju krajeva, može vlast da ne bude u dobrim odnosima s tajkunima, ali vrhovi političkih stranaka, tajne policije, delovi kriminala i krupni kapital su potpuno srasli, i to je simbioza u kojoj niko ne može da se izvuče izjavama ma kakve one bile. To toliko dugo traje da se takva sprega ne može očas i ad hok prekinuti jer su interesi i jedni i drugih isti i samo zajedno se održavaju svako na svojim, za njih povoljnim i korisnim, pozicijama – zaključuje Verica Barać.

Lj. Malešević

Da je pravde…

Može Milan Beko da priča o reketiranju i korupciji u Srbiji kad god mu je ćef, ukazuje Verica Barać, jer sve što je činio i što čini prolazi bez posledica. Dokaz za to je, kaže, i činjenica da je Savet za borbu protiv korupcije protiv njega podneo krivične prijave a da on ni za jednu nije pozvan ni na razgovor, dok u isto vreme svaka njegova tužba protiv nje kao predsednice antikorupcijskog tela koje je sačinjavalo izveštaje odmah bude procesuirana.

– Ja više i ne izlazim iz suda jer me on tuži za sve i svašta. Njegove tužbe se odmah uzimaju u razmatranje, a naše su u nečijim fiokama. Čak ne možemo ni da dobijemo odgovor na pitanje šta je s njima. Sada ćemo opet podneti tužbu protiv njega zbog privatizacije “Novosti” ali ne znam šta će s njom biti. Pa advokati Saveta za borbu protiv korupcije ne mogu da stignu da me zastupaju jer se Bekove tužbe hitno procesuiraju te ne mogu dovoljno dobro da se pripreme za odbranu. To svakako govori mnogo samo za sebe. Zato i tvrdim da nema sukoba između vlasti i tajkuna i da je to još jedna obmana javnosti. Jer da je drugačije onda bi se i naša krivična prijava, kao i sve njegove tužbe protiv mene, procesuirale po hitnom postupku, a ne odlagale za neka druga vremena – kaže Verica Barać