Izvinjavajući se novinarki TV Pink zašto ne mogu da budem gost u njenoj emisiji, kažem i da ja ne bih bila dobar sagovornik u emisiji u kojoj je gost Borka Vučić. Savet je do sada uradio samo izveštaj o Nacionalnoj štedionici, što za razgovor nije dovoljno (a možda ni dobro). Pitala sam zašto ne pozove nekog od eksperata za finansije i bankarstvo. Neće da dođu, kaže novinarka. „Već tri nedelje odlažem emisiju sa njom ne bih li pridobila nekog od njih“. Zar ni Dinkić, pitam? Ni on, ni Labus, ni Đelić... kaže novinarka.

Jedan od osnovnih razloga zašto smo verovali da je neophodno da eksperti dođu na vlast je što su samo oni mogli da isprave nezakonitosti ove gospođe, odgonetnu tajne račune, vrate naše pare sa Kipra, iz Moskve, i otklone sve ostale nezakonitosti. A sad, ta gospođa sa punđom, mag našeg siromašenja, ima šta da kaže, pred javnošću, a oni nemaju? Zašto, nisam mogla da dokučim. Pomogao mi je razgovor Saveta za borbu protiv korupcije sa premijerom i ministrom finansija o našem izveštaju o Nacionalnoj štedionici. Borka je nevina i treba je ostaviti na miru da uživa u penzionerskim danima. I da govori na televiziji, ako želi. Ćutala je kad je trebalo, sad malo neka govori i neka nekog člana Saveta istrese kao neznalicu. Zaključak sa sastanka koji sam pomenula mogao bi se definisati: dokazano je da bilo sve po zakonu. I pare u Evroaksiz banci, i osnivanje, i dokapitalizacija, i naziv, i korišćenje i prodaja poslovnog prostora i opreme, i isplata stare devizne štednje. Dokaz: nije utvrđena nijedna nezakonitost, nije pokrenut nijedan postupak, znači sve je u redu. Reč je o jednom dobrom poslu (valjda za državu, s obzirom na to čije interese zastupaju sagovornici) guverner je trebalo da bude pohvaljen, ako ne i nagrađen, za neuobičajen postupak zbog takvih okolnosti za koju treba smelosti i znanja, posebno brzine. Savet je upao u tuđu političku priču i zbog njegovog izveštaja na sajtu zakočena je dokapitalizacija, čini se šteta i strani partner, dabome strateški, tera se a spreman je da da pare. Država će opet, umesto 37 odsto imati 13 odsto, kao što je navikla.

Ako je ovo tačno za Nacionalnu štedionicu, kao što je tačno za Sartid, za Jugoremediju, Veterinarski zavod, šverc šećera, Mobtel, Aerodrom, „Knjaz Miloš„, tačno je i za Borku Vučić. Znači i kod nje je sve u redu, ne da ništa nije dokazano, nego nije ni pokrenuto. To je i dokaz da pravosuđe nije više korumpirano i nesposobno. Ministar im to više nikad neće reći jer se lično uverio da kad oni ništa ne nađu, da je sve je u redu, nije ništa bilo, nije se desilo. Problem je, dakle, u Savetu, odnosno neznanju. To nam je, na pomenutom sastanku, uzeto kao olakšavajuća okolnost. Objašnjeno nam je da je guverner, odmah po stupanju na dužnost, povećavao devizne rezerve države kod nesolidne banke jer su to svi tada tražili, takav je bio trenutak, za dodelu poslovnog prostora dobijena je usmena saglasnost Ministarstva finansija (Đelić je još bio prijatelj, ali ne i povezano lice), isplatu stare devizne štednje nije niko hteo, svima je nuđeno u razgovoru, nema dokumentacije ali se zna, sve je u poverenju, prostor nije dat besplatno već da plaćaju radnike koji kod njih rade, vlada ima problem sa poslovnim prostorom ali ovo su šalteri, to nikome nije potrebno, jer zauvek moraju biti šalteri, u protivnom bi stradala kulturna baština, prostor je prodat najskuplje ali nije nam potreban novac, već akcije u privatnim bankama ali ne većinske, jer to nije dobro (opet, valjda, za državu).

Najveća neznalica za ove ekonomske teme bio je ministrov profesor sa ekonomije. Da se to jasno potvrdi na ovom sastanku, mlađanom asistentu u pomoć je pritekao i premijer. Kao najveću glupost koju smo istakli, premijer je uočio u tvrdnji da kućni prijatelj može biti povezano lice. I to nam je objasnio na primeni tog instituta sve do Ekvatorijalne Gvineje. Tu smo ispali tantuzi i za uporedno pravo. Pravi diletanti, što rekao prethodni premijer. Dobro je, pomislim kad smo izlazili, što sastanak nije bio u širem sastavu.

Da je došao i Labus, pozvao bi i javnog tužioca da nam naredi da prepravimo izveštaj koji smo pisali pod pritiskom. I UBOPOK da sedi pred vratima, dok prepisujemo.

Da je došao kapitalni Velja, šutnuo bi izveštaj nogom i opsovao bi nam makar majku.

Da je sastanak bio u Skupštini, Toma Nikolić bi nam svima morao reći da smo džukele, jer ne bi tu imao svog profesora da njega posebno apostrofira.

Izveštaj o Mobtelu je urađen, da li da ga šaljemo? Bar ja znam vokabular kapitalnog eksperta koji će, koliko sutra, biti doktor za železnicu. Ukoliko u poslednjem trenutku ne promeni tezu, i opredeli se za avione. Da spase JAT. Poslaću, šta bih drugo.

Verica Barać, predsednica Saveta