Hvatanje u koštac sa korupcijom, rak-ranom svih tranzicionih društava, veliki je uslov koji Srbija mora da ispuni ukoliko računa da stane rame uz rame s Evropljanima. Uz saradnju s Hagom to je najveći stepenik koji Srbija mora da pređe ukoliko želi u EU, a sudeći po oceni koja stiže iz Saveta Evrope - mnogo kasnimo i još više rizikujemo.

Upozorenje koje stiže iz GREKA, antikorupcijskog radnog tela Saveta Evrope, ozbiljna je dijagnoza stanja u zemlji, bez obzira na to kako domaći političari ocenjuju postojeće stanje. Predsednik GREKA, Slovenac Drago Kos upozorava na to da je vreme da Srbija usvoji zakon koji odavno čeka spremljen i da krene u ispunjavanje opšteprihvaćenih standarda. On neće da Čedomir Čupić se izjašnjava o tezi da Srbija nema tvrd antikorupcijski zakon jer on ne odgovara vladajućoj garnituri u Srbiji. Insistira na tome da je to pitanje političkih stranaka i generalnog opredeljenja zemlje. Čak podseća da je Nacrt zakona o borbi protiv korupcije, koji je napravljen, jedan od najkvalitetnijih u Evropi i da je osnovni problem u tome što ga Skupština Srbije ne usvaja. Pošto se ne usvaja i nije obavezujući, on se uglavnom i ne primenjuje. Neprihvatanje preporuka iz Saveta Evrope moglo bi Srbiju obeležiti kao "nekooperativnu zemlju", što je do sada doživela samo Gruzija, a najgori mogući scenario predviđa i izbacivanje naše zemlje iz članstva u Savetu Evrope.

Političari neće zakon

Naši sagovornici u Srbiji ipak sa žaljenjem konstatuju da takav epilog najverovatnije ne bi mnogo uzbudio ni javnost ni političku nomenklaturu.

- Izbacivanje iz Saveta Evrope nije nikada bez posledica, ali eventualne sankcije ne bi izazvale nikakav potres u javnosti koja nije reagovala ni u drugim slučajevima. Kada je otkriven šverc šećera, Srbija je nekoliko meseci bila izbačena iz Saveta Evrope, ali ni tada niko nije odgovarao, čak nije pozvan ni na političku odgovornost - kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Srbija na 79. mestu

Plasman zemalja bivše SFRJ na listi od 180 najkorumpiranijih zemalja sveta prema "Transparensi internešenelu"
27. Slovenija
64. Hrvatska
79. Srbija
84. BiH
84. Crna Gora
84. Makedonija

Ona smatra da rok do kraja godine nije dovoljan za ispunjenje preporuka. Prosto kasnimo, ali osnovni problem je u tome što političari ne žele da usvoje zakon koji im ne ide naruku.

- I ono što je učinjeno bilo je traljavo i kontraproduktivno. Osim formalnog ispunjenja pojedinih preporuka GREKA, Srbija nije učinila ništa konkretno u borbi protiv korupcije. Akcioni plan za primenu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije je usvojen, ali bolje da nije. Komisija koja je trebalo da kontroliše primenu strategije sastala se samo dva puta, a njen predsednik je još bivši ministar pravde Zoran Stojković, što govori o tome koliko vlast misli na borbu protiv korupcije - kaže Baraćeva. Kada je pretnja "gruzijskim scenariom" u pitanju, ona kaže da je situacija u Srbiji čak i gora.

- Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema reviziju javnih finansija, dakle ne postoji nikakva kontrola trošenja državnog novca, i po tome smo u goroj situaciji od Gruzije. Ministar Dinkić nikada nije podneo izveštaj o završnom računu i na taj način je pokazao kako se ne poštuje zakon i ruše institucije. Iako je tokom kampanje insistirao na osnivanju Antikorupcijke agencije, on u svojim izjavama često insistira na tome da rad tog tela mora biti sklonjen od javnosti, što je nedopustivo jer nema tajne borbe protiv korupcije - kaže Baraćeva.
Bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić veruje da je pretnja izbacivanjem iz Saveta Evrope samo upozorenje.

- Gotovo je sigurno da će nam, bar zbog ovog pitanja, progledati kroz prste, iako bi čak i tihe sankcije imale katastrofalne posledice po domaću privredu. Mlade generacije bi posebno ispaštale, a život u Srbiji bi bio zaustavljen - kaže Čupić.

On smatra da rok do kraja godine nije dovoljan, pogotovo što "Parlament ne usvaja ni redovne zakone".
- Ni oni zakoni koji su usvojeni ne funkcionišu. Političke partije i dalje ne podnose finansijske izveštaje, a bez toga se ne može u Savet Evrope. Zakon o denacionalizaciji je donet još 2003. godine, ali se imovina poznatih vlasnika uveliko prodaje. Ako samo nekoliko takvih slučajeva dospe pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, Srbija će izgubiti šansu za napredak - kaže Čupić.

On kaže da "ima pokušaja da se uradi nešto" na ispunjavanju preporuka GREKA, ali da su u pitanju isključivo formalnosti.

U Ministarstvu pravde povodom izveštaja GREKA kažu da će "biti oformljena radna grupa koja će sagledati preporuke i da će u što skorijem periodu izaći s nacrtom zakona u borbi protiv korupcije". Zašto sve kasni, objašnjenja nema.

Javne nabavke

Nacrt zakona o javnim nabavkama jedan je od seta zakonskih rešenja koja treba da onemoguće korupciju. Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke Srbije kaže za "Blic" da ove nedelje očekuje završetak nacrta zakona.

- Nacrtom će se unaprediti sistem javnih nabavki tako što bi se obavljala obuka i profesionalizacija onih koji neposredno primenjuju ovaj zakon. Mislim da je jako važno da ovaj propis usvojimo što pre i time pokažemo našu odlučnu nameru GREKA, telu Saveta Evrope za nadgledanje borbe protiv korupcije - kaže Jovanović.
Prvi korak je, kaže on, da se uvede struka, odnosno profesija koja sprovodi zakon o javnim nabavkama, a to podrazumeva da ti ljudi prođu određenu obuku i steknu sertifikat.

- Do kraja godine trebalo bi da donesemo zakon, a od iduće da sprovodimo obuku i izdajemo sertifikate. Vrlo je bitno da zakon bude što pre usvojen i da se što pre primeni u praksi. Uostalom, Savet Evrope je i primetio da je implementacija propisa važnija od samog donošenja zakona. Oni su još prošle godine ukazali šta treba da uradimo, ali zbog brojnih okolnosti mi smo kasnili u tome. Mislim da će usvajanje zakona i najava programa koje ćemo sprovoditi biti dovoljni i da nećemo snositi ozbiljne posledice neispunjavanja preporuka GREKA - kaže Jovanović i dodaje da ne treba zaboraviti da će iduće godine to telo Saveta Evrope opet davati ocene i da će biti još stroži.

Preporuke Saveta Evrope

• Unaprediti primenu Zakona o javnim nabavkama.
• Produžiti mandat specijalnog tužioca za organizovani kriminal i njegovih zamenika.
• Obrazovati posebno odeljenje koje bi se bavilo krivičnim delima korupcije pri javnom tužilaštvu.
• Podstaći sprovođenje mera privremenog i trajnog oduzimanja imovine u slučajevima korupcije, kao i nezakonito stečene imovine koja je preneta na druga lica.
• Usvojiti Akcioni plan za primenu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i obezbediti sistem za nadgledanje sprovođenja.
• Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija proširiti na sve funkcionere organa državne uprave.
• Doneti jasna pravila za slučajeve prelaska funkcionera u privatni sektor kako bi se izbegao sukob interesa. 
• Vrednost poklona koje funkcioneri mogu primiti svedu na nivo koji nikako neće izazvati sumnju da se radi o mitu.
• Ubrzati proces osnivanja nacionalne revizorske institucije.