Zrenjanin - Investicija predviđena kupoprodajnim ugovorom nije realizovana, a Agencija za privatizaciju nije pokrenula postupak za utvrđivanje odgovornosti, čime su ugrožena vlasnička prava malih akcionara što, gotovo uvek, ukazuje na korupciju, istakla je juče na sednici Anketnog odbora na kojoj je raspravljano o privatizaciji Šinvoza Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ona je u zrenjaninskoj lokalnoj samoupravi, koja pokušava da reši probleme u vezi sa stečajem Šinvoza, prisustvovala radu Anketnog odbora pred kojim su izjave, u više navrata, dali rukovodioci te firme. 

Prema njenoj oceni, Agencija za privatizaciju bila je dužna da prati sprovođenje kupoprodajnog ugovora, „jer pitanje je da li bi sada Šinvoz bio u stečaju da je u firmu investirano kao što je kupac obećao. Ovaj slučaj jasno pokazuje da je u Srbiji na snazi sistemska korupcija, gde jedno državno telo sprovodi i kontroliše privatizaciju a njegov rad niko ne kontroliše“ - istakla je Baraćeva i dodala da upozorenja malih akcionara da je rečo planskom zaduživanju firme zbog dovođenja u stečaj, niko nije ozbiljno shvatao. 

Izjavu o stanju u Šinvozu tokom prethodne četiri godine dao je i rukovodilac prodaje Željko Rauški. „Naplata potraživanja od Železnica Srbije uvek je predstavljala problem. Zašto je firma propala ne znam, ali bih voleo da ponovo radi, iako je jasno da neće biti posla za puno radnika, čak i da se izađe iz stečaja“, rekao je Rauški. On nije mogao da odgovori na pitanja Anketnog odbora o ogromnim rashodima koje je Šinvoz imao, a koji prema dosadašnjim pokazateljima ukazuju na sumu od oko 300 miliona dinara. Za razliku od drugih rukovodilaca Šinvoza, koji su odbili da kažu za šta je novac trošen, Rauški je potvrdio da je firma Jugopapir, koja je zbog dugova blokirala račun Šinvoza u 2007. godini, takođe u vlasništvu Nebojše Ivkovića koji je privatizovao Šinvoz. Anketnom odboru dostavljeni su podaci da je posle blokade računa, sav posao Šinvoza obavljan preko još jedne Ivkovićeve firme - TTC Logistik, a mali akcionari sumnjaju da se svaka faktura uvećavala za vrednost robe čime je namerno izazvan stećaj.