IZVOR: e-Novine

Najavljena incijativa predsednika Borisa Tadića o razbijanju veza između kriminala, privrede i političara mogla bi da ima efekta ukoliko bi političari za početak krenuli od sebe odnosno sa poštovanjem Zakona o finansiranju stranaka

A baš se naoštrio na nagradu: Boris Tadić, PHOTO: FoNet

„Predsednik bi za početak mogao da da prikaže ko finansira DS, a da to potom zatraži i od ostalih stranaka koje učestvuju u vlasti“, izjavio je za Blic Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Sa njim se slaže i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, koja ocenjuje da je tajnost finasiranja stranaka upravo mesto gde dolazi „do sprege politike, kriminala i pravosuđa“
„Bez uništenja te sprege nemoguća je vladavina zakona. Ako postoji takva sprega, besmisleno je donositi zakone i formirati institucije, jer one neće moći da garantuju sprovođenje tih zakona“, rekla je Baraćeva i dodala da odgovornost leži na strankama koje su došle na vlast posle 5. oktobra i da se od njih očekuje odgovornost, a ne samo davanje dijagnoza.

Nemanja Nenadić ne očekuje da će doći do međusobnog obračuna političara, već kao jedino rešenje vidi institucije koje rade svoje posao. „Ipak, pitanje je da li ćemo ikada imati takav sistem. Za raskidanje sprege politike i kriminala, osim primene Zakona o finansiranju, bitna stvar je izrada Zakona o lobiranju, koji je takođe važan za proces donošenja odluka kako u Vladi, tako i u Skupštini. Bitno je obezbediti da taj proces bude javan i da se zna ko i preko koga pokušava da utiče na sadržaj odluka, kreiranje i usvajanje zakona, i na koji način to čini“, tvrdi Nenadić.

Miodrag Vuković, advokat i bivši pomoćnik načelnika UBPOK-a, podseća da je proces stvaranja sprege privrede, kriminala i vlasti u Srbiji započet početkom devedesetih, ali i da do danas nije uspostavljena kontrola vlasti i da stoga imamo sličnu situaciju, ali iz drugih razloga – zbog nedorečene zakonske regulative. Ključni problem su, kako smatra, neefikasne državne institucije, prevelika centralizacija institucija, a pre svega policije.

„Očekivalo se 90-ih da će se centralizacijom policije postići bolja kontrola kriminala, ali postigli smo obrnut efekat. Uopšte nemamo kontrolu odnosa policije i lokalnih tajkuna“, navodi Vuković.

On dodaje da se u Srbiji zna samo za nekoliko tajkuna, ali da u delovanje mnogih u lokalnim sredinama jednostavno nema uvida. Problem je, kako objašnjava, i što su institucije u Srbiji i kadrovska politika u njima u potpunosti odraz političkih kompromisa