Izvor: Dnevnik

Autor: D. Urošević

Vlada Srbije usvojila je predloge drugog seta reformskih zakona – o privatizaciji i o stečaju – i uputila ih Skupštini na raspravu i usvajanje po hitnom postupku, a ključna novina je da je iz nacrta izbačna privatizacija direktnom nagodbom, koja je bila predmet najvećih sporova tokom javne rasprave.

– Metod privatizacije direktnom nagodbom izbačen je iz Predloga zakona pošto on spada u instrumente međudržavnih dogovora pa će biti regulisan nezavisno od ovog zakona. To je bilo mišljenje stručne i profesionalne javnosti, ali i međunarodnih organizacija – rekao je ministar privrede i vršilac dužnosti ministra finansija Dušan Vujović.

On je naveo da je, osim te sugestije, Ministarstvo uvažilo praktično 90 odsto ključnih primedbi koje su se čule tokom javne rasprave, a koje su tako postale sastavni deo revidiranog teksta Predloga zakona.

– Stupanjem na snagu tog zakona de fakto se ukida status preduzeća u restrukturiranju i time se do kraja poštuje odluka Ustavnog suda – izjavio je ministar Vujović. – Preduzeća će dobiti neko dodatno vreme, ali samo u procesu privatizacije, odnosno u procesu stečaja ako to bude nažalost jedina opcija za neka od njih – izjavio je on.

Ministar Vujović izjavio je tokom jednomesečne javne rasprave da bi zakon o privatizaciji trebalo da omogući konačni završetak privatizacije 600 preduzeća na efikasan i fer način. Aktuelni Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine, i po njemu je privatizovano nešto manje od 2.300 preduzeća, dok status firmi u restrukturiranju ima u ovom trenutku 161 preduzeće.

Kada je reč o izmenama Zakona o privatizaciji, predviđeni modeli su: prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade, dok su metode – javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem, javno prikupljanje ponuda i kombinacija tih modela. Metod javnog prikupljanja ponuda s javnim nadmetanjem je metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika. Metod javnog prikupljanja ponuda je metod privatizacije podnošenjem ponuda za izbor strateškog investitora.

Kupac može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje je proglašeno kupcem, odnosno lice s kojim je zaključen kupoprodajni ugovor. Sredstva plaćanja su domaća ili strana konvertibilna valuta. Predviđeno je da početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine, iznosi najmanje polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a nova cena na drugom prikupljanju ponuda i javnom nadmetanju najmanje trećinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine. Prenos kapitala bez naknade zaposlenima je prenos kapitala u subjektu privatizacija s društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se 30 odsto kapitala prenosi zaposlenima bez naknade, u akcijama, odnosno udelima.

Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru je dodela bonusa investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja koja se vrši u skladu s propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade Srbije.

Privatizacija je, kako navedeno u Nacrtu, obavezna za subjekte privatizacija s društvenim kapitalom i za njih mora biti okončana do 31. decembra 2015. godine. Odredbe tog zakona ne primenjuju se na sportske organizacije, osnivače medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba s invaliditetom i preduzeća koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba tog zakona.

Postupak privatizcije inicira Vlada Srbije, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Odlazak u stečaj

Agencija može podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekata privatizacije ukoliko je ispunjen jedan od sledećih stečajnih razloga: nepostojanje interesa za privatizaciju, neobavljanje delatnosti u periodu dužem od šest meseci, da u periodu dužem od šest meseci nema zaposlenih, ako nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije, ako nije usvojen program zbog nepostojanja saglasnosti poverilaca, kao i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o stečaju.