Izvor: Dnevnik

Autor: LJ. Malešević

Ministarstvo pravde i državne uprave Vlade Srbije pokušava da, zbog visokih troškova branilaca po službenoj dužnosti – kojima, inače, duguje ogroman novac za pružene usluge – pronađe novi model za njihovo angažovanje jer posao službene odbrane ne može biti poverenim nikom drugom osim njima.

Stručna javnost rešenje vidi u usvajanju zakona o pružanju besplatne pravne pomoći, koji Srbija još nema. Moguće rešenje predlaže i profesor Milan Škulić, navodeći primer SAD, gde isključivo advokati rade odbranu po službenoj dužnosti.

– Oni manje-više žive samo od toga što rade za državu, na neki način, odnosno brane samo one koji nemaju para da sami priušte odbranu – objašnjava profesor Škulić. – Ali, u tim državama, pre svega u Americi, velika je razlika između onoga što se plaća kad neko bira branioca i kad mu ga postavi država, daleko su manje tarife za te odbrane nego za one kad neko sam uzima advokata.

Međutim, kod nas advokati po službenoj dužnosti naplaćuju tarife koje su utvrđene za obavljanje njihove delatnosti pa ih onda umanjuju za polovinu. Čak i za toliko umanjen procenat, advokatska tarifa u službenoj odbrani je, po tvrdnji predsednice Sindikata pravosuđa Srbije Slađanke Milošević, izuzetno velika i donosi advokatima visok dohodak, a da oni pri tom nisu kao ostali zaposleni u srpskom pravosuđu na udaru solidarnog poreza. Ovu svoju tvrdnju ona, inače zaposlena u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, potkrepljuje primerima koje je prepisala iz računa za službenu odbranu besplatnog advokata za samo jednog okrivljenog u predistražnom postupku u Tužilaštvu, koji još nije stigao u fazu suđenja.

– Dakle, samo sam prepisala postojeće račune – ukazuje za naš list Slađanka Milošević. – Usluge su sledeće: 22. decembra prošle godine prepoznavanje u policijskoj stanici, i to deset oštećenih, košta 315.000 dinara. Sutradan, 23. decembra, saslušanje sedam oštećenih svedoka – 220.500, a istog dana saslušanje okrivljenog još 31.500 dinara. Dana 26. decembra saslušanje šest oštećenih svedoka 189.000, zatim istog dana saslušanje još jednog svedoka 31.500 dinara. Dana 26. i 30. decembra posete zatvoru koštaju 31.500 dinara. Sabrani troškovi iznose 819.000, a za državu su umanjeni 50 odsto i iznose 409.500 dinara. Toliko iznosi godišnja plata sudskog, tužilačkog ili zatvorskog referenta! Podaci prepisani iz računa za službenu odbranu „besplatnog advokata” pokazuju da oni za jedno saslušanje okrivljenog, u zavisnosti od kategorije krivičnog dela, naplate iznos od 18.000 do 31.500 dinara u pretkrivičnom postupku, dok za pisanje žalbe naplaćuju između 33.000 i 120.000 dinara. Država to umanjuje za 50 odsto, ali i pored toga to jeste skupo za nju.

Ona je izračunala da, ukoliko je advokat po službenoj dužnosti ovih pet dana radio osam sati, to ukazuje na to da njegov radni dan, po sniženoj ceni od 50 odsto koliko se umanjuje za rad za državu, vredi 81.900 dinara.

– Dakle, oni s umanjenjem od polovine od države za pet dana naplaćuju po 81.900 dinara, a plata sudije za ceo mesec iznosi 99.000 dinara. To svakako nije dobro i ne treba tako da bude. Ipak, činjenica je da država advokatima po službenoj dužnosti duguje novac za nekoliko godina pa su oni primorani na to da svoje usluge naplate putem utuženja. Tada, dodatno, država plaća sudske troškove na tužbu i presudu, to jest na predlog za izvršenje i rešenje o izvršenju, kao i zateznu kamatu na iznos ispostavljen u troškovniku. Pre toga, predlog za mirno rešenje spora na osnovu ispostavljenog troškovnika dostavlja se Republičkom javnom pravobranilaštvu, a ukoliko ono u roku od 60 dana ne potpiše sporazum s advokatima, ide se na klasičnu parnici ili na izvršenje. Bilo kako bilo, oni svoj rad naplate na ovaj ili onaj način, a ono što dobiju jeste novac poreskih obveznika – kaže Slađanka Milošević.

Inače, svoje usluge advokati naplaćuju na osnovu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad, koje donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije. Cenovnik njihovih usluga kategorisan je prema dužini trajanja zatvorske kazne.

Spisak na proveri

Advokati pak nemaju primedbe na tarifu koja se naplaćuje na službenu odbranu okrivljenih već na favorizovanje pojedinih kolega. Kontrolni sudski organi do sada nisu proveravali da li ima privilegovanih advokata niti su dobili pismenu primedbu. Ipak, imaju samo usmene pritužbe onih advokata koji su retko angažovani. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević dao je nalog da se tvrdnja pojedinih advokata o privilegovanim braniocima po službenoj dužnosti proveri.

– Upućen je dopis Visokog saveta sudstva svim predsednicima apelacionih sudova da sprovedu proveru na svojoj teritoriji – rekao je Milojević.