Izvor: Danas

Autor: B. Karović

Beograd - Ciljevi reforme pravosuđa iz 2009, pored ostalog, bili su, kao što su i sada, da se ujednači opterećenost sudija i drugih zaposlenih, te da pravosuđe postane efikasnije, odnosno da se postupci ubrzaju. Mnogo novca je potrošeno, a nijedan od ciljeva nije postignut.

Očekivali smo da će nova vlast stvoriti adekvatne uslove za nesmetan rad, međutim, ako uložite „ništa“, onda i kao rezultat dobijete „ništa“. Za nas je neprihvatljiva činjenica da su neke agencije važnije od pravosuđa i zato tražimo veća državna ulaganja, navodi za Danas Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Prema njenim rečima, osim što bi morala više novca da izdvaja za ovaj sektor, vlast bi trebalo i da prestane da obmanjuje građane da haos u pravosuđu nastaje zbog nerada i neodgovornog ponašanja zaposlenih. Kako kaže, zatrpanost sudskim predmetima je posledica, a uzroci su ograničenja pravosuđa u svakom pogledu.

- Pravosuđe je bez uticaja, jer dobija nametnute procedure i zakone, kao gotov proizvod od političara - Vlade i Skupštine. Takođe, ograničeni smo prostorno, kadrovski, finansijski i opremom. Za sve što je potrebno za nesmetano funkcionisanje, pravosuđe mora da dobije saglasnost od ministara pravde i finansija. S druge strane, redukcijom zaposlenih otpušteno je 4.000 iskusnih radnika, a uz stalni rast broja predmeta, sa zastarelom opremom, čestom izmenom zakona i nedostatkom sudskih zgrada nemoguće je ubrzati rad - objašnjava Miloševićeva, tvrdeći da zaposleni u pravosuđu, u poređenju sa ostalim radnicima u javnom sektoru, najviše rade.

Miloševićeva na kraju podseća da u pravosuđu ima oko 14.000 zaposlenih - sudija, tužilaca i administracije - ili dva odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

S druge strane u Ministarstvu pravde za Danas kažu da su svesni teškog položaja zaposlenih, te su zbog toga već preduzeti koraci za poboljšanje njihovog stanja isplatom stimulacije, „koja nije velika, ali je redovna“. Ipak, oni napominju da poboljšanje njihovog materijalnog stanja ne zavisi samo od Ministarstva, već i od drugih državnih institucija koje se bave finansijama.

- Loši uslovi i velika dugovanja u pravosuđu su nasleđeni. Ministarstvo se trudi da te uslove poboljša i već su obezbeđeni dodatni objekti kojima će se proširiti smeštajni kapaciteti prvenstveno u Beogradu (renoviranje zgrade bivšeg vojnotehničkog instituta u Katanićevoj ulici, renoviranje zgrade Aeroinženjeringa), ali se radi i na rešavanju problema smeštajnih kapaciteta u celoj Srbiji. Takođe, prošle godine izdvojeno je više od 70 miliona dinara za nabavku nove opreme, a značajan deo budžeta za 2014. namenjen je poboljšaću tehničkih uslova za rad pravosudnih službi - kažu u Ministarstvu pravde.

Upola niže plate od policijskih

- Nedopustivo je da zaposleni u pravosuđu imaju platu oko 30.000 dinara ili pedeset odsto nižu od zaposlenih u javnim preduzećima ili policiji. Plata sudije i tužioca u osnovnom sudu, odnosno tužilaštvu iznosi 99.000 dinara i dok obavljaju sudijsku funkciju ne mogu da rade drugi posao jer je to nespojivo sa pravosudnom funkcijom. Svi zajedno radimo u negativnoj klimi i utisak je da se vodi javna kampanja protiv pravosuđa, navodi Slađanka Milošević.