Izvor: EurActiv

Skupština Srbije je 20. novembra usvojila zakon kojim se uređuje mreža sudova u Srbiji i izmene zakona o uređenju sudova, sudijama i tužilaštvu. Prema novom zakonu Srbija će od naredne godine imati gotovo dvostruko više osnovnih sudova nego sada, ukupno 66, kao i 58 tužilaštava. Izmenama zakona o uređenju sudova se, između ostalog, jača zaštita prava na suđenje u razumnom roku i proširuje nadležnost višeg suda. Usvojene su i izmene Zakona o javnom tužilaštvu koje predviđaju da osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova. Usvojeni zakoni će početi da se primenjuju 1. januara 2014.

U Srbiji će od 1. januara 2014. biti 66 osnovnih sudova, umesto postojeća 34, kao i 58 tužilaštava, utvrđeno je Zakonom o sedištima i područjima sudova i tužilaštava koji je danas usvojen u Skupštini Srbije.

Za usvajanje tog zakona glasala su 123 poslanika, a protiv su bila 44 poslanika.

Osnovni sudovi, kako je utvrđeno novom mrežom sudova, biće osnovani u Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Mionici, Priboju, Raški i Despotovcu, kao i u pograničnim mestima kao što su Šid, Petrovac na Mlavi, Lebane i Dimitrovgrad.

Po novoj mreži sudova, osnovni sudovi biće i u manjinskim opštinama kao što su Senta, Vrbas, Bačka Palanka i Bujanovac.

U Beogradu će pored dva postojeća biti formiran još jedan osnovni sud.

Broj apelacionih sudova u Srbiji ostaće nepromenjen, tako da će i dalje raditi četiri apelaciona suda - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, uz određene promene u apelacionom sistemu koje predviđaju ujednačenje sudske prakse.

Novom mrežom sudova predviđeno je postojanje 25 viših sudova i 16 privrednih sudova, a i dalje će postojati 44 prekršajna suda.

Postojaće i 29 sudskih jedinica koje će biti osnovane i u Varvarinu, Bogatiću, Kovačici i Ćupriji.

Zakonom je utvrđeno da će se osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost urediti posebnim zakonom.

Predviđeno je da do početka primene zakona, Visoki savet sudstva postavi vršioce funkcije predsednika suda u sudovima osnovanim zakonom kojima je promenjeno područje na kojem vrše nadležnosti.

Izmene zakona o uređenju sudova, sudijama i tužilaštvu

Skupština Srbije usvojila je 20. novembra izmene zakona o uređenju sudova, o sudijama i o javnom tužilaštvu.

Novine u izmenama Zakona o uređenju sudova odnose se na promenu nadležnosti osnovnih i viših sudova, kao i propisivanje posebnog postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kojem će se odlučivati u okviru sudskog sistema. To znači da ustavna žalba neće biti jedino pravno sredstvo koje stranka ima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku kao što je do sada bilo.

Predviđena je mogućnost da se onaj ko smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku obrati višem sudu koji, ako je zahtev opravdan, može odrediti nižem sudu rok u kome je dužan da okonča postupak, a može odrediti i privremenu naknadu za povredu tog prava koja se isplaćuje iz budžeta.

Jačanje zaštite prava na suđenje u razumnom roku trebalo bi, prema recima predlagača, da poveća disciplinu u radu sudova i smanji broj podnetih ustavnih žalbi Ustavnom sudu, kao i predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Zakonom se proširuje prvostepena nadležnost višeg suda i to za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kao i za najteže oblike novouvedenih krivičnih dela korupcije.

Osnovni sudovi trebalo bi da budu rasterećeni jer se proširuje nadležnost višeg suda i za suđenja u drugom stepenu, tako da će viši sud odlučivati o žalbama na odluke osnovnih sudova o svim merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog, kao i za krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora.

Zbog neujednačenosti sudskih odluka pred apelacionim sudovima kada se postupa u sličnim ili istim pravnim situacijama, zakonom je predviđeno da apelacioni sudovi održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o spornim pitanjima od značaja za funkcionisanje sudova u Srbji i ujednačavanje sudske prakse.

Predviđena je i isključiva nadležnost privrednih sudova za suđenje u sporovima za zaštitu autorskih i srodnih prava, a zakonom se menja naziv Višeg prekršajnog suda u Prekršajni apelacioni sud.

Novim rešenjima predviđena je mogućnost da se u višim i drugim sudovima koje odredi Visoki savet sudstva obrazuju posebne službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima, ne samo u postupcima za ratne zločine nego i u vezi sa suđenjem u krivičnim stvarima, naročito za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela sa elementima nasilja.

Utvrđeno je da svi sudovi republičkog ranga i sudovi koji imaju više od 30 sudija obavezno imaju upravitelja, a ne kao do sada menadžera suda.

Skupština je usvojla i izmene Zakona o sudijama kojima su precizirane odredbe koje uređuju institut premeštaja sudija bez njegove saglasnosti, tako što je propisano da sudija može biti premešten samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost ukinutog suda.

Izmenama tog zakona preciznije se određuju slučajevi kada sudiji predmet može biti oduzet i dostavljen u rad drugom sudiji, a rad sudija i predsednika sudova vrednovaće tročlana komisije Visokog saveta sudstva, pri čemu će sudije višeg stepena vrednovati rad sudije nižeg stepena.

Usvojene su u izmene Zakona o javnom tužilaštvu koje omogućavaju da osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova, kao i da tužilaštva mogu imati svoja odeljenja van svog sedišta.

Utvrđena je obaveza republičkog javnog tužioca da podnosi redovni godišnji izveštaj o radu tužilaštava u Srbiji.

Primena izmena zakona o uređenju sudova, o sudijama i o javnom tužilaštvu počeće od 1. januara 2014. godine.