Izvor: EurActiv

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 7. avgusta, na svom sajtu, nacrte zakona o elektronskim medijima i javnim servisima o kojima će biti sprovedena javna rasprava. Nacrtom zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je da u Srbiji postoje dva javna servisa - Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, a umesto pretplate, uvodi se njihovo finansiranje iz budžeta. Međutim, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) zatražili su 8. avgusta od Ministarstva kulture i informisanja da povuče iz javne rasprave nacrte zakona jer kako se tvrdi, njih nije radila radna grupa Ministarstva zadužena za izradu medijskih zakona.

Javna debata biće održana u Novom Sadu 27. avgusta, 29. avgusta u Kragujevcu i 3. septembra u Beogradu. Posle završetka javnih rasprava, zakon se upućuje Vladi Srbije koja će ga predložiti Skupštini Srbije na usvajanje.

Pored budžetskog finansiranja, javnim servisima dozvoljeno je, kao i do sada, da se finansiraju od reklama, drugih sopstvenih prihoda, poput koncerata i izložbi, kao i preko međunarodnih fondova.

Predstavnici Ministarstva kulture najavili su ranije da će budžetsko finansiranje javnih servisa trajati dve godine.

Kako je navedeno u nacrtu zakona, finansiranje će biti obezbeđeno na osnovu ugovora koji na godišnjem nivou zaključuju Vlada Srbije i medijski servis do 30. juna tekuće godine za narednu godinu.

Obezbeđenje sredstava iz budžeta ne sme uticati na nezavisnost medijskog servisa, piše u nacrtu zakona.

U slučaju trajne nesposobnosti plaćanja ili prezaduženosti javnog servisa, za njegove obaveze solidarno odgovara država Srbija.

Javni servis dužan je da vodi odvojeno računovodstvo za pružanje usluga javnog medijskog servisa i za komercijalne delatnosti, tako da se u poslovnim knjigama odvojeno iskazuju prihodi, rashodi i poslovni rezultati.

Ustanova javnog medijskog servisa dužna je da istinito, potpuno, nepristrasno i blagovremeno informiše javnost o činjenicama, događajima i pojavama u zemlji i inostranstvu koji su od interesa za javnost.

Javni servis je takođe dužan je da obezbedi da evropska dela nezavisnih producenata učestvuju sa najmanje 10% u ukupnom godišnje objavljenom programu, od čega polovina tih dela mora biti proizvedena od strane domaćih nezavisnih producenata.

U delu koji se odnosi na zaštitu konkurencije navodi se da ustanova javnog medijskog servisa politikom cena ne sme da sprečava, ograničava i narušava tržišno nadmetanje. Naglašeno je da je zabranjeno snižavati cene usluga ispod nivoa tržišnih cena i prilikom pribavljanja prava na prenos sportskih događaja ponuditi cenu koja je iznad tržišne cene.

Pokrajinska ustanova javnog medijskog servisa ima status pravnog lica, navodi se u zakonu.

Zakon o elektronskim medijima

Novi zakon o elektronskim medijima trebalo bi da zameni dosadašnji Zakon o radiodifuziji, a nacrtom su između ostalog predviđene nadležnosti i ovlašćenja Republičke radiodifuzne agencije, kao i obaveze emitera.

Nacrtom zakona predviđeno je da elektronski mediji mogu biti javni servisi, komercijalne stanice i stanice nevladinog sektora.

Medijska udruženja nezadovoljna

,,Nacrt zakona o elektronskim medijima stavljen je na javnu raspravu iako radna grupa Ministarstva za izradu medijskih zakona nije završila rad na ovom zakonskom tekstu”, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Centra za unapređenje pravnih studija.

NUNS i Centar za unapređenje pravnih studija naveli su i da je Nacrt zakona o javnim medijskim servisima stavljen na javnu raspravu, iako se ,,bez imalo dvoumljenja može okvalifikovati kao tekst koji je protivan Ustavu Srbije i svim najvišim standardima koji se odnose na status i delatnost javnog servisa”.

,,Pravno-politički gledano, čini se kao da je Nacrt zakona o javnom medijskom servisu pisao neko ko uopšte ne razume prirodu javnog servisa i njegov odnos prema potrebi zadovoljenja javnih interesa u sferi informisanja”, piše u saopštenju.

Činjenica je da radna grupa Ministarstva za izradu medijskih zakona nije autor Nacrta zakona o javnim medijskim servisima, dodaje se u saospštenju.

NUNS i CUPS zahtevaju od Ministarstva da obavesti javnost ko je i po čijem nalogu pisao Nacrt zakona o javnim medijskim servisima, jer je nedopustivo da se zakoni od najvećeg značaja za demokratski poredak ,,pišu u tajnosti”.

Te dve organizacije saopštile su i da pred Srbijom i dalje stoji obaveza da celokupnu oblast javnog informisanja, uključujući i oblast elektronskih medija i javnih servisa, uredi u skladu s najvišim evropskim standardima i to na transparentan način, u okviru javne demokratske razmene mišljenja svih onih koji su neposredno zainteresovani za sadržinu tih propisa.