Izvor: Politika

Autor: Marijana Avakumović

Za tri meseca došlo je do eksplozije javnih nabavki, potrošeno oko 900 miliona evra

Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke (Foto Beta)

Na javne nabavke od jula do septembra 2012. potrošeno je 55 milijardi dinara, što je za 30 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, ali i gotovo upola manje nego u tromesečju koje je obeležila predizborna kampanja. Znatno je smanjen i udeo pregovaračkih postupaka, u kojima nema javnog poziva i u kojima ne može da se konkuriše, što je najveći izvor korupcije, navedeno je u najnovijem izveštaju Uprave za javne nabavke za treći kvartal prošle godine.

Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, navodi da je čak 80 odsto tendera sprovedeno u konkurentskim postupcima, koji podrazumevaju objavljivanje javnog poziva i neograničenu konkurenciju. Samo 20 procenata je onih u kojima nema konkurencije jer nema javnog poziva.

– To je poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, ali i najbolji rezultat ostvaren u čitavom periodu od početka primene trenutno važećeg Zakona o javnim nabavkama. Da ne govorimo o predizbornom periodu kada je potrošeno 97 milijardi dinara. Konačno imamo preokret trenda da pregovarački postupci koji su kod nas popularni više ne rastu – dodaje Jovanović.

Ono što je možda najvažnije smanjen je udeo hitnih pregovaračkih postupaka, inače najviše zloupotrebljavanih, u odnosu na isti period prethodne godine, sa 23 na 18 procenata.

– Cilj je da se ovo učešće još više smanji kroz primenu novog Zakona o javnim nabavkama koji će se primenjivati od aprila. Za sve pregovaračke postupke raspisivači tendera će morati da se obrate nama i bićemo maksimalno restriktivni. Očekujemo znatno smanjenje udela nekonkurentnih postupaka – objašnjava direktor Uprave za javne nabavke.

Ove rezultate pripisuje promeni vlasti, odnosno, kako kaže odgovornom ponašanju nove vlade.

– Uprava još nije dobila veće nadležnosti mada je zakon važio i ranije. Jedino objašnjenje je promena u ponašanju onih koji raspisuju tendere. Pretpostavljam da ljudi koji su došli na čelo javnih preduzeća nisu srljali u rizične javne nabavke, već su preispitali planove i iznose sveli u realne okvire – kaže Jovanović.

On ne spori da su smanjenju zloupotreba pri sprovođenju tendera doprineli i izveštaji Državne revizorske institucije, koja je u javnosti skretala pažnju na kršenje zakona o javnim nabavkama u skoro svim javnim službama koje je kontrolisala.

Zanimljivo je da su se najviše popravila javna preduzeća, koja su najčešće bila na tapetu zbog kršenja zakona o javnim nabavkama.

– U predstojećem periodu cilj nam je da povećamo učešće konkurentnih postupaka kod svih kategorija naručilaca, naročito kod državnih organa i lokalnih samouprava, tako da se do kraja 2013. njihovo učešće poveća sa 80 na 85 odsto na nivou republike – ističe Jovanović.

Naš sagovornik smatra da su nedisciplina i nedostatak sankcija učinili da javne nabavke u Srbiji budu na meti korupcije. Raspisivači tendera su najčešće zloupotrebljavali hitne postupke, jer su često kreirali vanredne situacije kako bi došli u vremenski tesnac.

Neki od najčešćih primera zloupotreba, prema njegovoj oceni su, na primer, da se ne zovu svi koji imaju interes u određenom poslu, nego samo neke firme, po ko zna kom osnovu čime se ograničava konkurencija. Nekada se pozove samo jedan naručilac i dve „uslužne ponude” koje tu glume konkurenciju, čisto da se zadovolji forma i onda se postupak pretvori u čistu formalnost. Ponuđači, dalje, umeju da se udružuju, odnosno, dogovore se dve tri firme, tako što dve ponude dosta visoke cene da bi treći dobio posao, na sledećem tenderu se obrne situacija. Ili se na tenderima pojave firme koje samo otkupe dokumentaciju, a ne bave se time, već samo ucenom.

Jovanović kaže da je Uprava za javne nabavke često ukazivali na takve neregularnosti, ali su joj bile vezane ruke, jer je samo mogla da obavesti budžetsku inspekciju ili Državnu revizorsku instituciju. Međutim, budžetska inspekcija ništa nije preduzimala, a revizori su stizali sa zakašnjenjem. U najboljem slučaju mogu takav slučaj da uvrste u plan revizije za sledeću godinu. Ali tada je već ugovor sklopljen i šteta je učinjena.

– Tražili smo da dobijemo ovlašćenje da podnosimo prekršajne prijave i reagujemo kada uočimo neregularnost. Upravo je novim zakonom predviđena naša aktivnija uloga i donete su mere koje doprinose većoj kontroli. Pratićemo sve ugovore, a postojaće obaveza objavljivanja i ugovora male vrednosti, što je veoma važno – dodaje naš sagovornik i kaže da će se ubuduće znati ko je za šta odgovoran kako ne bi sve bilo prebačeno na službenike.