Izvor: Danas

Autor: Bojan Cvejić

Beograd- Mediji će, prema novom zakonu, morati da se upisuju u Registar javnih glasila prilikom čega će, pored osnovnih podataka o glasilu i vlasnicima, biti obavezni i podaci o osobama povezanim sa vlasnicima medija, među kojima se podrazumevaju bračni ili vanbračni drugovi, srodnici, osobe koje žive zajedno sa njima ili njihovi punomoćnici, navodi se u nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u koji je Danas imao uvid.

Novim propisom, naime, trebalo bi da se ponovo donese obaveza upisivanja medija u Registar javnih glasila, koji će voditi Agencija za privredne registre. Predviđa se, između ostalog, da registar mora sadrži i podatke o državnoj pomoći dodeljenoj mediju, o finansijskim sredstvima dobijenim od državnih organa i objavljivanjem oglasa, kao i podatke o osobi koje tokom godine u ukupnim prihodima medija učestvuju sa više od trećine ukupnih prihoda.

Novim zakonom predviđena je i zabrana koncentracije medijskog vlasništva, pa tako jedan vlasnik ne može imati istovremeno dva ili više dnevnih listova ukoliko njihov tiraž prelazi 50 odsto od ukupno prodatog ili na drugi način realizovanog tiraža dnevnih novina tokom kalendarske godine. U nacrtu zakona, koji još nije u stavljen na javnu raspravu, zabranjuje se i vlasništvo dva ili više elektronska medija ukoliko bi udeo u slušanosti, odnosno gledanosti, prelazio 35 odsto.

Zabranjeno je, takođe, i da jedan vlasnik ima ujedno i dnevne novine i elektronski medij, kao i da istovremeno poseduje medij i organizaciju „koja se bavi distribucijom medijskih sadržaja, odnosno organizaciju koja se bavi zakupljivanjem i distribucijom oglasa za medije“.

Nacrt zakona koji će regulisati oblast informisanja predviđa da medij može osnovati samo pravno lice, kao i da to ne mogu činiti, neposredno ili posredno, Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini i koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda. Međutim, osnivači medija na jeziku nacionalne manjine mogu biti nacionalni saveti manjina, Republika za potrebe informisanja stanovništva na KiM, ali i državni univerziteti u cilju informisanja i obuke studenata.

Mediji koji su u državnom vlasništvu, kako se dodaje, prestaju sa radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, dok odgovorno lice u tom mediju mora da podnese inicijativu za pokretanje postupka privatizacije u roku od 30 dana.

Ovim zakonom uređuju se, inače, i načela javnog informisanja, javni interes, rad urednika i novinara, profesionalna udruženja novinara, impresum, distribucija medija, privremeno čuvanje i uvid u medijski zapis, posebna prava i obaveze u javnom informisanju, informacije o ličnosti, postupci pravne zaštite, nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, kao i kaznene odredbe.

Nacrt zakona o javnom informisanju još nije završen niti predstavljen javnosti, iako su iz Ministarstva kulture i informisanja najavljivali da će to biti ranije. Tokom ove sedmice održaće se konsultacije o konačnom tekstu nacrta sa medijskim udruženjima i diplomatama iz EU, a ministar Bratislav Petković istakao je nedavno da će se medijski zakoni u skupštinskoj proceduri naći u martu.

Kazne

Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima predviđa novčane kazne za osnivače medija od 100.000 do milion dinara ukoliko se ne objavi impresum na propisan način, medij ne upiše u Registar ili ako ne ispunjava obavezu čuvanja zapisa. Novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniće se odgovorni urednik medija ako se u objavljenoj informaciji neko označi učiniocem kažnjivog dela pre pravnosnažnosti odluke suda ili ako sadržaj medija koji može ugroziti razvoj maloletnika nije jasno označen. Ukoliko odgovorno lice ne podnese inicijativu za pokretanje postupka privatizacije kazniće se sumom od 50.000 do 100.000 dinara.