Izvor: Politika

Autor: M. Derikonjić A. Petrović

Visoki savet sudstva dužan je da pre nego što postupi po odluci, utvrdi da li postoji dovoljan broj slobodnih sudijskih mesta za njihov izbor na stalnu sudijsku dužnost

(Foto D. Jevremović)

Odlukom Ustavnog suda Srbije, više od 120 nereizabranih sudija biće vraćeno na posao. Naime, na sednici održanoj 11. jula, najviša sudska instanca poništila je odluke Visokog saveta sudstva (VSS), kojima su odbijeni prigovori nereizabranih sudija, podnetih na odluku kojom im prestaje sudijska dužnost.

VSS-u je naloženo da u roku od 60 dana izvrši izbor na sudijsku dužnost neizabranih sudija čije su žalbe usvojene.

Analizirajući sastav i postojanje kvoruma VSS-a za odlučivanje o prigovorima neizabranih sudija, Ustavni sud je zaključio da se pretpostavka stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti neizabranih sudija, u postupku preispitivanja pred VSS-om, može smatrati oborenom samo pod uslovom da je najmanje šest članova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, koji nisu bili i u prvom sastavu Visokog saveta sudstva, glasalo da se odbije prigovor. Međutim, u glasanju su učestvovali i oni koji nisu imali pravo na to, jer su učestvovali u donošenju odluka prvog sastava ovog tela.

Ustavni sud ponavlja da se uzdržani glas ne može smatrati glasom za odbijanje prigovora i obaranje pretpostavke stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.

„Saglasno ustanovljenoj pretpostavci izbornosti, sudije su u postupku opšteg izbora mogle da budu neizabrane samo pod uslovom da je prvi sastav Visokog saveta sudstva utvrdio da ne ispunjavaju neki od zakonom propisanih kriterijuma za izbor. Time je i teret dokazivanja eventualne nestručnosti, neosposobljenosti ili nedostojnosti ovih lica za izbor na stalnu sudijsku dužnost bio isključivo na Visokom savetu sudstva”, navodi se u obrazloženju Ustavnog suda Srbije.

Zato je Visoki savet sudstva bio dužan da, u odnosu na svakog podnosioca prigovora, izvede odgovarajuće dokaze, na osnovu kojih zasniva tvrdnju da je oborena pretpostavka njegove stručnosti, osposobljenosti ili dostojnosti za obavljanje sudijske dužnosti, jasan je stav sudija Ustavnog suda.

Zbog toga je, kako se dalje navodi, Visoki savet sudstva bio u obavezi da izvrši „neposredan uvid u svaki od predmeta u odnosu na koje se tim licima osporava stručnost ili efikasnost u postupanju”.

„Međutim, prvi sastav Visokog saveta sudstva postupak opšteg izbora nije sproveo u skladu sa standardima pravičnog suđenja, što je imalo za posledicu da se ne može smatrati da je na pravno valjan način utvrdio da bilo ko od neizabranih sudija ne ispunjava zakonske uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju”, navodi se u obrazloženju Ustavnog suda.

Reagovanja:

Ratko Marković, profesor Ustavnog prava

– Ukoliko Ustavni sud Srbije nastavi sa praksom usvajanja žalbi neizabranih sudija i utvrdi da su im bila uskraćena prava, „praktično će obaviti izbor” i svi koji nisu reizbarani postaće ponovo sudije. Mislim da je to sasvim u redu sa stanovišta sudijske funkcije, koja je stalna. Nije bilo pravnog uporišta za reizbor sudija, on je izveden silovanjem Ustava iz 2006. godine.

Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca

– Odluka Ustavnog suda Srbije, iako zakasnela, važna je za vladavinu prava. Očekujem da će Ustavni sud vrlo brzo, slično odlučiti i o žalbama tužilaca i njihovih zamenika.

Ministarstvo pravde

– Odluka Ustavnog suda Srbije o vraćanju nereizabranih sudija može da ima niz mogućih štetnih posledica u praksi. Izražavamo sumnju da su poslednje odluke tog suda „politički motivisane”. Imajući u vidu odluke koje je USS doneo prethodnih dana, počev od odluke o nadležnosti AP Vojvodine do odluke o neselektivnom vraćanju svih sudija i tužilaca na posao, a koje su izazvale veliku pažnju i zabrinutost javnosti, Ministarstvo pravde je dužno da upozori na niz mogućih štetnih posledica koje će sprovođenje ovih odluka imati u praksi. Građani Srbije treba da znaju da se ovom odlukom USS značajno povećava broj sudija, što će dodatno opteretiti budžet Srbije, iako rezultati rada u protekle dve godine pokazuju da smanjeni broj nosilaca pravosudnih funkcija daje efikasnije rezultate rada, navodi se u saopštenju.