Izvor: Danas

Autor: B.Cvejić

19. mart 2012. Zaštitnik građana Saša Janković utvrdio je propuste u radu državnih organa koji su dovodili do povrede prava građana prošle godine i zbog toga je uputio 217 preporuka da se uočeni propusti otklone, od kojih skoro četvrtinu čine preporuke ministarstvima. Najviše propusta, potom, uočeno je u radu ustanova u oblasti obrazovanja, uprava u sastavu ministarstava, lokalne samouprave i ustanovama socijalne zaštite.

U izveštaju ombudsmana navodi se da su do kraja godine organi u roku izvršili više od polovine preporuka, odnosno 116, četvrtina njih nije izvršena, dok kod 47 preporuka do naznačenog datuma još nije istekao rok ostavljen organima za postupanje. Što se tiče ministarstava, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije postupilo po osam preporuka zaštitnika građana, Ministarstvo prosvete nije izvršilo pet, Ministarstvo odbrane četiri, a Ministarstvo životne sredine tri preporuke. Ministarstva zdravlja, vera i unutrašnjih poslova nisu u roku postupile po jednoj preporuci.

Zaštitniku građana, inače, prošle godine se obratilo više od 12.000 građana, što je 40 odsto više nego 2010. Kako se dodaje, najbrojnije povrede prava su bile u grupi ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, a među njima pravo na zaštitu imovine, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, pravo na osnovu rada i pravo na obrazovanje i vaspitanje, ali i druge povrede prava.

„Razmatranjem ukupno 3.640 pritužbi koje su podnete zaštitniku građana u toku 2011. utvrđeno je da se najveći broj povreda prava na koje ukazuju građani, odnosi na ekonomska i socijalna prava, slučajeve povrede načela dobre uprave i povredu građanskih i političkih prava“, navodi se u izveštaju. Zaštitnik građana napominje da se trećina pritužbi odnosila na resore ranjivih kategorija građana, kao što su deca, osobe sa invaliditetom i stare osobe, pripadnici nacionalnih manjina, lica lišena slobode, pritužbe iz oblasti rodne ravnopravnosti, dok je skoro 70 odsto žalbi iz resora dobre uprave.

U izveštaju između ostalog je ocenjeno i da su se u pojedinim oblastima desili pozitivni pomaci značajni za unapređenje ostvarivanja ljudskih prava, kao što su smanjena institucionalna i građanska tolerancija na nasilje, unapređena regionalna saradnja, konačno stvaranje normativnih uslova za restituciju, veća vidljivost i formalne garancije učešća žena u javnom životu, ali i početak uvažavanja prava na ravnopravnost i prava na privatnost.

„Ti pomaci nisu ni izdaleka dovoljni da bi prevladali nezadovoljstvo građana koje izazivaju nezakonitosti i nepravilnosti koje se na mnogim mestima ispoljavaju kroz korupciju, partijašenje, neodgovornost, neorganizaciju, nestručnost i nezainteresovanost za obavljanje javnih poslova i vršenje javnih ovlašćenja prema građanima u skladu sa slovom i duhom zakona“, zaključuje zaštitnik građana.